Selo Vladimirovac je pitomo banatsko selo na pola puta između Vršca i Pančeva, koje se zbog jedne misteriozne žene upisalo na mapu svetskog kriminala. Crnu senku na to naselje bacila je baba Anujka — prvi serijski ubica na ovim prostorima i jedna od najsurovijih trovačica na svetu.
Prema rečima svedoka, trovačica je bila visoko inteligentna, zbog čega su bile potrebne decenije kako bi se otkrila njena zlodela. Bila je moćna vračara i mnogi iz Banata, ali i šire obraćali su joj se za pomoć, da bi nešto kasnije mnogi od njih umrli u najvećim mukama, prenosi „Alo“.
Anujka je bila poznata kao neko ko je, navodno, mogao da reši ljubavne probleme, leči bolesti, spasava muškarce od odlaska u vojsku, ali i da po narudžbini ubije. Kako kažu seljani, ukoliko bi neko poželeo da ukloni svog neprijatelja, obratio bi se upravo baba Anujki, koja bi im davala otrovnu vodicu.
Koliki je bila stručnjak i poznavalac otrova najbolje dokazuje to što je na osnovu količine opasne supstance mogla tačno da utvrdi kada će žrtva umreti.
Prema podacima, za pravljenje otrovnih smesa ključna joj je bila težina žrtve. Kada bi kod nje došao „klijent“ i požalio se na neki problem ili na osobu, prvo što bi upitala jeste: „Koliko je teška žrtva?“
Na osnovu težine je određivala koju će količinu otrova ubaciti u vodicu.
Mnogi naivni seljaci dolazili su kod nje kako bi im pomogla u rešavanju zdravstvenih problema, a kasnije bi umirali u najvećim mukama.
Koliko je bila moćna govori i podatak da je imala svoje učenice, ali i sledbenike, koji su išli po drugim mestima, obigravali oko nesrećnih porodica i nudili im pomoć baba Anujke i njenu čudotvornu vodicu.
Te iste porodice su, umesto rešenja problema, doživljavale tragedije.
Vladimirovac je više od pedeset godina strepeo od nje, zbog čega su joj mnogi ukazivali veliko poštovanje i klonili je se, samo da im ne bi naudila. Sumnjalo se da ima natprirodne moći, a suština njene aktivnosti se zapravo zasnivala na varanju i trovanju ljudi, što je dugo bilo teško dokazati zbog njene mudrosti i lukavstva.
„Kada bi klijent došao kod nje, zahtevala bi da joj donese belu i crnu kokošku, pepeo i razno bilje. U misterioznoj tišini ubacivala bi sastojke u vodu i šaputala neke nerazumljive reči. Krajnji rezultat bi bila vodica“, pričali su svedoci.
Đavolju vodicu, kako su je zvali, naplaćivala je debelo, a njeni zločini dugo nisu mogli da se dokažu, jer su rođaci i osobe koje su naručivale tečnost često kasnije odbijali obdukcije i svedočenja, tvrdeći da ništa ne znaju.
Na taj način su se zavađeni članovi porodica u borbama oko nasledstva rešavali svojih „neprijatelja“, a zatim su odbijali obdukciju i prikrivali Anujkina dela.
Međutim, baba Anujka je uhapšena nakon što je svojim napitkom otrovala imućnog seljanina, zbog čega je pokrenuta ozbiljna istraga, koja je pokazala da je Anujka bila sve samo ne obična vračara.
Utvrđeno je da su žrtve imale ogromne količine arsena u organizmu, što je bio dovoljan dokaz da Anujka bude izvedena pred pančevački sud i osuđena na 15 godina zatvora. Njene sledbenice bile su streljane.