Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Nensi Pelosi će, zajedno sa drugim članovima delegacije Kongresa SAD, obići Japan, Južnu Koreju, Maleziju i Singapur, a najava da bi mogla posetiti i Tajvan prethodnih dana izazvala je oštre reakcije iz Pekinga. Jasna poruka bila je upućena i uoči njenog puta, tokom telefonskog razgovora predsednika Kine i SAD, kada je kineski lider Si Đinping poručio američkom predsedniku Džozefu Bajdenu da se „igra vatrom” po pitanju Tajvana.
Obuzdavanje Kine
Prema rečima Borislava Korkodelovića, Nensi Pelosi je dosta tajanstvena po pitanju toga da li će u svoju azijsku turneju uključiti i ostrvo koje Kina smatra delom svoje teritorije. Ona je, kaže, poznata po tome da nema konstruktivan stav prema Pekingu i ne bi joj teško palo da poseti Tajvan.
„Pelosijeva je dugo u politici i uvek je imala ulogu nekoga ko iritira zvanični Peking, pa je recimo bila veoma glasna u vreme zbivanja na Tjenanmenu 1989. godine. Pre toga je, kao lokalna političarka u Los Anđelesu bila pod uticajem lobističkih grupa iseljenika iz Narodne Republike Kine, uglavnom protivnika socijalističkog sistema u Kini sa vezama na Tajvanu, koji su se odlučno protivili sjedinjavanju matične države i Tajvana na principu „jedna zemlja, dva sistema“. Ona je zastupala interese takvih grupacija“, ističe nekadašnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu.
U prilog eventualnoj odluci da Nensi Pelosi poseti Tajvan idu, kako kaže, i veoma zapaljivi odnosi unutar samog Kongresa, što se takođe reflektuje na tajvansko pitanje.
„Republikanska stranka je, na primer, sa podrške Nensi Pelosi u vezi njene politike prema Tajvanu prešla u svojevrstan pritisak da ona mora da ide na Tajvan. Ali, ipak treba imati na umu da je ona u aprilu, pod velikim pritiskom Pekinga, odustala od tada najavljene posete Tajvanu, sa objašnjenjem da je zaražena kovidom. Zato verujem da će i sada naći neki izgovor da se poseta ne realizuje, budući da je Kina poslala ozbiljna upozorenja i jasno stavila do znanja da neće sedeti skrštenih ruku ukoliko do posete dođe“, smatra Korkodelović.
Takođe, dodaje naš sagovornik, primetna je i izvesna promena u kineskim medijima nakon razgovora Bajdena i Sija, pa su komentari pozitivniji i optimističniji u odnosu na samo dan ranije kada je, kako kaže, kineska štampa obilovala oštrim komentarima povodom moguće posete Pelosijeve Tajvanu:
Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi
© AP Photo / J. Scott Applewhite
„Ocenjuje se da je sada na predsedniku Bajdenu da se drži onoga što je u tom telefonskom razgovoru rekao, a kazao je da se neće menjati politika poštovanja jedne Kine i da će se Vašington držati obaveza koje je preuzeo potpisujući tri bilateralna dokumenta o odnosima sa Kinom sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, gde je jasno precizirano da je Tajvan u nadležnosti Narodne Republike Kine“.
Međutim, ističe Korkodelović, kineski analitičari takođe uočavaju da posle svih dosadašnjih dosta pomirljivih, čak konstruktivnih razgovora Bajdena i Sija, problemi nastaju onda kada ono što je dogovoreno na najvišem nivou treba da se sprovede u delo.
„Treba imati na umu da u Americi postoje duboke podele i to ne samo između republikanaca i demokrata, već i između Bele kuće i samog Kongresa, koji insistira na tome da sačuva prerogative koje ima u oblasti spoljne politike i da predsednik tu ne sme da se meša. Zato se i došlo u situaciju da Bajden, komentarišući eventualni put Pelosijeve u Tajvan, kaže da američke oružane snage smatraju da to nije mudar potez, da bi se samo nekoliko dana kasnije ispostavilo da američka admnistracija ipak radi na obezbeđivanju takvog eventualnog puta i da u blizinu Tajvanskog moreuza šalje dodatne ratne brodove i vojne avione“, navodi novinar.
Jačanje savezništava
Prema Korkodelovićevim rečima, bez obzira na to da li će Pelosijeva posetiti Tajvan ili ne, činjenica je da iza njene azijske turneje stoji namera da se ojačaju savezništva SAD sa državama u tom delu sveta, jer politika predsednika Bajdena i Demokratske stranke predstavlja odlučan otklon od politike prethodnog američkog predsednika.
„Donald Tramp je sa krilaticom „Amerika na prvom mestu“ zagovarao da SAD pre svega treba da brinu o sopstvenim interesima, čime je umnogome ostavio sumnju kod brojnih saveznika u to da li je Amerika njihov pouzdan partner. Sada Bajden insistira na tome da SAD to jesu i ide na oživljavanje vojnih saveza sa Australijom, Novim Zelandom i Velikom Britanijom na tom indo-pacifičkom prostoru, nastoji da udahne život novim forumima poput Kvadra i Aukusa, a tu je i novi ekonomski indo-pacifički forum koji je nedavno proklamovao u Tokiju. Dakle, generalno se ide na oživljavanje tih veza jer se ima utisak da je to jedini način da Kina bude obuzdana”, pojašnjava Korkodelović.
Sa druge strane, primećuje naš sagovornik, ekonomske prilike u samim Sjedinjenim Državama su sve teže, a rasni odnosi sve zategnutiji.
„Amerika ne samo da gubi supremaciju u svetu, već i na unutrašnjem planu zapada u sve veće probleme. Kako stvari sada stoje Demokratska stranka je u defanzivi, sa inflacijom nezabeleženom poslednjih decenija, sa dugom koji stalno raste i američkom privredom koja se uveliko izdržava neprestanim štampanjem dolara. U tom smislu bi svaki spoljnopolitički uspeh, poput recimo „trijumfalne” posete Nensi Pelosi Tajvanu, bio prilika da se malo zatome te priče o neprilikama kod kuće i da veliki podsticaj za demokrate koji loše stoje pred novembarske izbore za Kongres”, navodi novinar.
„Osa čovečanstva“ se pomera
U svakom slučaju, primećuje sagovornik Sputnjika, mi ćemo i u narednim godinama biti svedoci sve većeg broja ovakvih pokušaja Vašingtona da obuzdaju Kinu, jer se „osa čovečanstva“ pomera na istok.
„Kina i Rusija, a u sve većoj meri i druge azijske države poput Irana i Turske, postaju stvarne lokomotive privrednog, kulturnog i socijalnog progresa u svetu. Kina, zajedno sa Rusijom, predstavlja inicijatora integracija koje objedinjavanju taj istočni svet i stvaraju multipolarnost u međunarodnim odnosima, pa je SAD i percipiraju kao glavni problem koji treba obuzdati“, zaključuje Borislav Korkodelović.