Putinova doktrina: Zašto se Zapad plaši da će predsednik Rusije obnoviti sovjetsku imperiju? /video/

Kao po komandi, usred ukrajinske krize i nakon što je Moskva javno uputila zahtev Vašingtonu i njemu potčinjenim NATO saveznicima da prestanu s pretećim širenjem ka istoku, zapadni mediji glavnog toka krenuli su horski da opominju na staru opasnost s Istoka.

Predsednik Rusije Vladimir Putin „pokušava da vaskrsne ’zlo carstvo‘“, zastrašuje „Vašington post“ one koji mu još veruju. „Povratak imperije: Rusija, Ukrajina i duga senka Sovjetskog Saveza“, na sličnom je tragu i londonski „Fajnenšel tajms“, dok magazin „Forin afers“ istovremeno piše o „Putinovoj doktrini“ čiji se „osnovni element“ sastoji u „prisiljavanju Zapada da Rusiju tretira kao da je Sovjetski Savez, sila koja izaziva poštovanje i strah“.

A Radio Slobodna Evropa, kao u najhladnijim danima Hladnog rata, najavljuje „prodor kroz zid ruske propagande“ s ciljem da „pruži objektivne i nepristrasne informacije“. „Slobodnu Evropu“, inače, finansira Kongres SAD, a osnovao ju je „Nacionalni komitet za slobodnu Evropu“, organizacija koju je pokrenuo prvi direktor CIA Alen Dals. Eto kako je slobodna ta američka Evropa.

Elem, otkriva „Vašington post“ samouverenim tonom paradržavne propagande, „ruski diktator i ne krije ono što stvarno želi. Mogao bi za nacionalnu himnu da proglasi pesmu ’Bitlsa‘ ’Povratak u Sovjetski Savez‘. I zaista, prošlog meseca je ruska hokejaška reprezentacija nastupila u retro-dresovima sa izvezenim natpisom SSSR. A Putin je poslao vojsku u Kazahstan da uguši narodni ustanak, kao odjek Čehoslovačke 1968. i Mađarske 1956... Putin ne pokazuje zainteresovanost da se vrati petogodišnjim planovima i racionisanju sledovanja mesa, ali on definitivno želi da vaskrsne sovjetsko carstvo“.

„Sovjetski Savez umro je zasluženom smrću. Ne smemo mirno da stojimo dok Putin pokušava da oživi ’zlu imperiju‘“, borbeno poručuje „Vašington post“, uz ocenu da „neki naivni zapadnjaci shvataju Putina ozbiljno i sugerišu da je zaista krivica NATO-a što se Rusija ponaša tako ratoborno“ i tvrdnju da „ekspanzija NATO-a na istok, kao smrtna pretnja Rusiji, predstavlja njegov lažni izgovor“ i „potpunu reviziju istorije“.

Sopstvenim revizionizmom se na neprijatnu istoriju odnosa Sovjetskog Saveza i NATO-a osvrću i „Gardijan“ i „Njujork tajms“.

Pa tako „Gardijan“ presuđuje da je „formalno netačno“ da je NATO uoči ujedinjenja Nemačke prevario Rusiju da se neće širiti ka njenim granicama. Ovo stoga što je „Rusija dobila usmena uveravanja o granicama ekspanzije NATO-a, ali ne i pisane garancije“, navodi „Gardijan“ i ukazuje da je, primera radi, tadašnji britanski premijer Džon Mejdžor, na direktno pitanje o ulasku istočnoevropskih država u NATO, rekao da se „ništa nalik tome nikada neće dogoditi“. Dok „Njujork tajms“ nastoji da objasni kako se „u ukrajinskom konfliktu Putin oslanja na obećanje koje zapravo nije postojalo“ — iako pritom priznaje da je, „prema deklasifikovanom memorandumu razgovora“ koji je u Moskvi vodio s liderom Sovjetskog Saveza Mihailom Gorbačovom 9. februara 1990, državni sekretar SAD Džejms Bejker „ponudio ono što je nazvao ’čeličnim garancijama da se jurisdikcija i trupe NATO-a neće pomeriti ka istoku‘... ’Neće biti proširenja ni inč ka istoku‘, rekao je Bejker Gorbačovu još tri puta tokom razgovora“.

Istovetna uveravanja Moskva je dobila i od niza drugih zvaničnika NATO-a, pokazala su zvanična dokumenta iz tog vremena sabrana u Nacionalnom bezbednosnom arhivu Univerziteta Džordž Vašington. Koji otkriva i da je u isto to vreme Pentagon tražio da „vrata (ipak) ostanu odškrinuta“ za ulazak istočnoevropskih zemalja u NATO.

Znači li to da Putin sad samo traži da Zapad ispuni ono što je obećao Gorbačovu pre više od 30 godina? U čemu se sastoji doktrina predsednika Rusije? I zašto zapadni mediji tvrde da on hoće da oživi Sovjetski Savez?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić i urednik u dnevnom listu „Politika“ Bojan Bilbija.

„U geopolitičkim planovima Zapada odavno postoji imperativ da na prostoru Evroazije ne sme da postoji imperija koja bi bila prepreka njegovoj globalnoj dominaciji — engleski geopolitičari još od kraja 19. veka i otvoreno pišu da se Rusima ne treba dozvoliti da šire prostor svog političkog, ideološkog i kulturnog uticaja, već da ih treba izbaciti iz Evrope. Upravo tome služi i NATO“, opominje Srđan Perišić. „Ti protivnici Rusije opažaju da se na njenom čelu nalazi garnitura koja, posle kolapsa Sovjetskog Saveza, ponovo uspostavlja uticaj Rusije na prostorima na kojima je on tradicionalno i postojao. Putin, naravno, ne obnavlja Sovjetski Savez, ali obnavlja tu imperiju u smislu moći i uticaja Rusije kao jedne specifične civilizacije. Pa zato i vidimo integrativne procese koji su u toku, kako na ekonomskom polju u vidu Evroazijske ekonomske unije, tako i u vojnom smislu u okviru ODKB-a, čije su snage nedavno uspešno intervenisale u Kazahstanu prilikom suzbijanja oružane pobune. I to je ono čega se Zapad plaši.“

„Vakuum bezbednosti u međunarodnim odnosima ne postoji“, naglašava Bojan Bilbija. „Prazan prostor, nastao raspadom SSSR-a, popunili su Amerikanci i njihovi saveznici. Najpre u Istočnoj Evropi i na prostoru Centralne Azije, da bi potom krenuli da prodiru i u samu Rusiju preko Čečenije i okolnih republika, s ciljem da dođe i do dezintegracije same Rusije; uostalom, nije bez razloga Putin u više navrata napomenuo da je zatekao zemlju u stanju potpunog raspada kada je došao na njeno čelo. U proteklih dvadesetak godina, međutim, ovi procesi su preokrenuti, jer je Rusija obnovila saradnju sa svojim najbližim susedima, svesna da, ako ona nije tu, tu će biti Amerikanci. A oni su već pokazali da svoje prisustvo ne koriste s miroljubivim namerama u odnosu na Rusiju — zato su svoja usmena obećanja da neće biti širenja NATO-a na istok odbili da stave na papir i time je postalo jasno kakvi su njihovi stvarni naumi. Od tada Rusija kupuje vreme kako bi dovoljno ojačala da se tome suprotstavi. I stoga je situacija sada ovoliko napeta.“