„Takođe računamo da će Rusija, sa svoje strane, saslušati i pitanja koja brinu NATO“, precizirao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nakon virtuelnog sastanka ministara spoljnih poslova članica Alijanse.
Kako je dodao, učesnici u sastanku potvrdili su jedinstven stav o pitanjima bezbednosti i odbrane uoči sednice Saveta Rusija-NATO.
„Zainteresovani smo za sadržajan i plodotvoran dijalog sa Rusijom. Ali naša današnja poruka je da NATO neće praviti kompromise oko ključnih bezbednosnih tačaka, uključujući pravo zemalja da biraju svoj put“, poručio je Stoltenberg.
Kako je dodao, u NATO-u žale jer „uprkos pozivima međunarodne zajednice Rusija nije preduzela korake za deeskalaciju“.
„Nastavlja se jačanje vojnog potencijala Rusije... Postoji realna opasnost od izbijanja sukoba. Agresivni postupci Rusije podrivaju bezbednost Evrope“, tvrdi generalni sekretar Alijanse.
Uoči sastanka američkih i ruskih zvaničnika u Ženevi 9. i 10. januara i sednice Saveta Rusija-NATO 12. januara, eksperti lista „Tajms“ smatraju da bilo kakav ozbiljan ustupak NATO-a Moskva može shvatiti kao „znak slabosti“ Alijanse, koji bi mogla da iskoristi u budućnosti. S tim u vezi, američki lider Džo Bajden i njegove kolege treba da „pronađu formulu koja će zvučati kao ustupak, ne predlažući ništa realno u suštini“.
Konkretno, Bajden bi uz odobrenje cele Alijanse mogao da predloži ruskom lideru Vladimiru Putinu proširene pregovore o širenju NATO-a u zamenu za smanjenje broja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom ili čak manje zajedničke vojne vežbe kao „demonstraciju dobre volje“.
Prema rečima stručnjaka za bezbednost koji je radio u timu trojice ministara odbrane SAD Endrua Krepineviča, NATO ne bi trebalo da pravi ozbiljne ustupke Rusiji, jer bi to povećalo „geostratešku prednost“ Moskve. Na primer, on smatra da bi predlog o povlačenju trupa iz Poljske ili baltičkih država ili negiranje prava Ukrajine da uđe u NATO bili previše značajni ustupci. Međutim, ističe da bi bila loša ideja slanje vojske u pomoć Ukrajini.
„Na Bajdenovom mestu rekao bih Putinu da ako napadne Ukrajinu NATO će učiniti mnogo toga i bez uvođenja vojske u pomoć Kijevu – na primer obezbediće obaveštajnu opremu, možda će se pozabaviti i sajber aktivnostima, a takođe će uvesti i oštre ekonomske mere. Ali takođe treba pronaći način da se predloži Putinu izlaz, a da se ne izgubim dostojanstvo“, rekao je Krepinevič.
Rusija je 17. decembra objavila nacrte sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om koji, između ostalog, uključuju odredbe o uzajamnim garancijama bezbednosti u Evropi, o nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu i o odbijanju daljeg širenja NATO-a na istok, uključujući i za račun bivših republika SSSR-a. Dijalog Rusije i SAD o strateškoj stabilnosti održaće se u Ženevi 10. januara.