Slično je bilo i početkom devedesetih, kada su na čelu dve najmoćnije partije, Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i VMRO-a nalazili tada nepoznati mladi političari Branko Crvenkovski i Ljupčo Georgijevski (obojica će kasnije postati premijeri, a Crvenkovski i predsednik države), objašnjava profesor Fakulteta bezbednosti iz Skoplja Žinas Daskalovski.
I nekadašnji predsednik Boris Trajkovski takođe je na funkciju izabran sa funkcije državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova.
Nepoznata ličnost za premijera – ništa novo u makedonskoj politici
Ipak, bio poznat ili nepoznat u javnosti, Kovačevskog očekuju brojna iskušenja – energetska kriza potresa zemlju, jer Severna Makedonija nema svoje izvore električne energije i prinuđena je da je uvozi; uz to Bugarska i dalje blokira početak pregovora za članstvo u EU. S obzirom da su bugarski zahtevi radikalni, Kovačevski će teško moći da napravi napredak u odnosu na to gde je Zaev stao, smatra Daskalovski.
„Imaće i problema u samoj koaliciji, odnosno u odnosima sa svim strankama koje su u koaliciji. Od većih, tu je albanska stranka DUI, a tu je i manja albanska stranka „Alternativa“, ali imaće problema i sa drugim manjim koalicionim partnerima kao što su Liberalno-demokratska partija i Demokratski savez“, navodi naš sagovornik.
Vladajuća koalicija imaće tanku većinu u parlamentu – 64 poslanika od 120.
„To nije koalicija koja bi mogla komotno da radi jer je u svakom momentu moguće da jedna od manjih partija, nezadovoljna potezima premijera, izađe iz vlasti“, ističe on.
Prema rečima Stevana Gajića iz beogradskog Instituta za evropske studije, izbor Kovačevskog je izbor tranzicionog premijera do izbora koje bi, kako kaže, SDSM mogao da izgubi zbog nasleđa Zorana Zaeva. A to nasleđe je desuverenizacija zemlje zbog potpisivanja Prespanskog sporazuma i drugih ustupaka, kao i neformalne federalizacije države, što je još više povećalo apetite albanskih političara.
„Ono što može novi premijer da uradi je da samo koliko toliko umanji štetu za partiju. To je njegov jedini i osnovni zadatak, a šta će posle biti, da li će biti samo kratka epizoda u SDSM-u ili će uspeti da se nametne (tu već govorimo o godinama), to ćemo videti. Jer, svakako je izvesno da će ova partija izgubiti na sledećim izborima za skupštinu, što znači da će izgubiti i mandatara“, kaže Gajić.
Kovačevski kao kompromis
Da li je Kovačevski izabran kao osoba pogodna da Zoran Zaev iz senke nastavi svoju vladavinu, kuloarsko je pitanje, kaže Daskalovski i dodaje da je njegov izbor, prvo za lidera SDSM-a, a potom i mandatara vlade, kompromis između raznih struja makedonskih socijaldemokrata.
„Dolazak Zaeva na vlast poremetio je balans snaga u SDSM-u. Zaev je iz Strumice i kada je došao na čelo partije potisnuo je takozvano skopsko krilo. Porazio je i Branka Crvenkovskog i njegove kadrove. Tako da se sada govori da je izbor Kovačevskog kompromis gde se interesi Zaeva, Crvenkovskog, pa i skopskog krila predvođenog Radmilom Šekerinskom podudaraju. Tako da ono što govori opozicija, da je Kovačevski pion Zaeva, najverovatnije nije tačno. On je neko ko bi mogao da ujedini SDSM“, smatra Daskalovski.
Prema Gajićevom mišljenju, Kovačevski nije neko ko će biti produžena ruka Zorana Zaeva jer je vreme bivšeg makedonskog premijera prošlo. Za razliku od crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, koji je svoje ustupke NATO-u dozirao, Zaev je dao sve odjednom. Đukanović je doziranim ustupcima kupovao vreme i zadržavao se na vlasti.
„Zaev je sve svoje obaveze i zadatke ispunio odmah i vladao je po inerciji još neko vreme, ali nije postojao motiv da se veštački održava na vlasti“, objašnjava Gajić.
Zaev u političkoj penziji
Drugi pokazatelj da Zoran Zaev ide u političku penziju je taj da sa promenom vlasti u Severnoj Makedoniji neće doći do suštinskih promena.
„U Makedoniji se ništa suštinski neće promeniti povratkom VMRO-a. To više nije VMRO (bivšeg premijera Nikole) Gruevskog i taj VMRO sigurno neće izvući Makedoniju iz NATO-a. Dakle, procesi rastakanja makedonske državnosti nastaviće se bez obzira na to. Zaev je napravio nepovratan korak i ko god dođe na vlast malo šta može da uradi“, smatra Gajić.
Pretrpevši težak poraz na lokalnim izborima održanim jesenas, malo je verovatno da bi SDSM mogao da napravi bolji rezultat na parlamentarnim izborima koji bi bili održani, kako priželjkuje opozicija, iduće godine.
„Znajući da zemlju čekaju teški trenuci – ekonomska kriza i verovatno zamrzavanje spora sa Bugarskom – teško je predvideti da bi SDSM mogao da ima bolje rezultate na izborima iduće godine, ako ih uopšte bude. Mislim da će Kovačevski pokušati da završi mandat SDSM-a do 2024“, ističe Daskalovski.
Ko je Kovačevski
Dimitar Kovačevski rođen je u Kumanovu 1974. i po obrazovanju je ekonomista. Pored toga što je bio pomoćnik ministra finansija, predaje na jednom privatnom univerzitetu u Skoplju. Sin je bivšeg gradonačelnika Kumanova i makedonskog ambasadora u Crnoj Gori, Slobodana Kovačevskog.
Zoran Zaev pomenuo je Kovačevskog kao mogućeg naslednika još u prvim danima nakon poraza SDSM-a na lokalnim izborima, na kojima je ova stranka, naslednica Saveza komunista, pretrpela jedan od najtežih poraza otkako je Makedonija postala nezavisna država.
Nedavno je izabran za lidera SDSM-a, a nedugo potom, Centralni komitet partije izabrao ga je za mandatara za sastav nove makedonske vlade, čije je formiranje najavio najkasnije do 18. januara iduće godine. Kako je najavio, pred novom vladom je upravljanje energetskom krizom, ekonomskom krizom izazvanom pandemijom, kao i nastavak procesa evropskih integracija i pregovori sa susednom Bugarskom.