U dokumentu se napominje da američki senatori ne priznaju Aleksandra Lukašenka za legitimnog predsednika zemlje i zahtevaju da se novi izbori održe pod nadzorom OEBS-a. Eksperti primećuju da je cilj Vašingtona promena vlasti u Minsku i stvori još jednu neprijateljsku državu na zapadnoj granici Rusije.
Da je Odbor za spoljne poslove usvojio je dokument kojim se američke vlasti, zajedno sa saveznicima, pozivaju da pojačaju pritisak na beloruske vlasti saopštio je na Tviteru predsednik odbora Bob Menendez, a tekst dokumenta objavljen je na veb stranici Kongresa SAD.
„Senat podržava blisku koordinaciju napora vlade SAD sa EU, Ujedinjenim Kraljevstvom, Kanadom i drugim savezničkim i partnerskim zemljama, kao i sa međunarodnim organizacijama radi na promovisanju principa demokratije, vladavine i ljudskih prava u Belorusiji i poziva na dalju koordinaciju napora za maksimalan pritisak na Lukašenkov režim“, stoji u dokumentu.
U rezoluciji se navodi da „SAD podržavaju narod Belorusije u želji da očuvaju svoj suverenitet, mogućnost da izaberu vođu kog žele“, kao i da Senat „skreće pažnju na opsežne aktivnosti koje preduzima beloruska opozicija kako bi koordinirala napore sa SAD, OEBS i UN da bi svom narodu obezbedila slobodne i poštene izbore“.
U dokumentu se takođe navodi da američki Senat i dalje „odbija da prizna Aleksandra Lukašenka za legitimno izabranog lidera Belorusije“.
„Senat poziva da se održe novi predsednički i parlamentarni izbori u Belorusiji kako bi bili slobodni i pošteni u skladu sa standardima OEBS kao i nadgledani od strane njegovih posmatrača, a takođe i nezavisnih unutrašnjih posmatrača“, navodi se u dokumentu.
Pritisak na Belorusiju
Odnosi Vašingtona, EU i Minska eskalirali su nakon predsedničkih izbora u Belorusiji u avgustu 2020.godine. Prema podacima Centralne izborne komisije Belorusije, Aleksandar Lukašenko je pobedio sa 80,1 odsto glasova. Opozicioni kandidat Svetlana Tihanovska osvojila je 10,1 odsto glasova.
Beloruska opozicija odbila je da prizna rezultate izbora, optužujući vlasti za falsifikovanje rezultata glasanja, a Tihanovska se proglasila pobednicom. U zemlji su počele masove protestne akcije koje su prerasle u nerede i sukobe sa službenicima policije. Izborne rezultate nisu priznale ni SAD, kao ni niz evropskih zemalja. Protiv Belorusije je uvedeno nekoliko paketa sankcija.
Pogoršanje odnosa između Minska i zapadnih zemalja počelo je u maju ove godine nakon incidenta sa prizemljenjem putničkog aviona „Rajan era“ u Minsku.
Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije, komentarišući nove restriktivne mere, primetilo je da „jedino čemu Zapad teži, dok ignoriše rezultate izražene volje beloruskog naroda, jeste promena vlasti u Belorusiji“.
Priželjkuju promenu vlasti
U decembru 2020.godine „Vašington post“ objavio je članak u ime Svetlane Tihanovske, koji je sadržao zahtev američkom Senatu s da se što pre donese zakon koji bi predsedniku SAD dao dodatna ovlašćenja za uvođenje sankcija protiv Belorusije.
U julu 2021.godine, Tihanovska se u SAD sastala sa visokim predstavnicima Bajdenove administracije — američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i predsedničkim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom. Na ovom sastanku ona je tražila da se uvedu nove sektorske sankcije protiv Belorusije.
Tihanovska se takođe sastala sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom. Ona je na svom „Telegram“ kanalu navela da je „pozvala predsednika Bajdena da pomogne da Belorusija postane uspešan primer nenasilne tranzicije ka demokratiji“.
Nikolaj Meževič, glavni istraživač Instituta za Evropu Ruske akademije nauka, izjavio je za RT da rezolucija senatskog odbora o pritisku na Belorusiju predstavlja potvrdu spoljnopolitičke orijentacije Vašingtona usmerene protiv saveznika Rusije.
„Minsk je saveznik Moskve a u dobrim odnosima je i sa Pekingom, a sve što označava pritisak na Rusiju i Kinu za američke senatore je dobro“, navodi Meževič.
Politikolog povodom činjenice da se u rezoluciji senatskog odbora pominje pomoć beloruskoj opoziciji faktički predstavlja priznanje da Vašington sprovodi aktivnosti na promeni režima u Belorusiji.
„SAD su finansirale značajan deo programa koji se odnose na aktivnosti beloruske opozicije u Letoniji, Litvaniji, Poljskoj i Ukrajini. To se delom radi od novca pomenutih zemalja, a delom za novac Vašingtona tako da su američki senatori sami sebi podneli izveštaj o svom subverzivnom radu“, kaže Meževič.
Pavel Feljdman, zamenik direktora Instituta za strateške studije i prognoze Ruskog univerziteta prijateljstva naroda, kaže da pojava ove rezolucije ne treba da čudi budući da ni zemlje EU, niti SAD ne nameravaju da priznaju legitimnost predsednika Lukašenka.
On dodaje da ljudi koji su usvojili ovu rezoluciju dobro znaju da to ni na koji način neće uticati na instituciju predsednika u Belorusiji, niti će predsednički ili parlamentarni izbori u toj zemlji biti prevremeno održani.
Cilj pritiska SAD na Belorusiju je, prema oceni ovog stručnjaka, smena aktuelnog političkog režima u Minsku nekim prozapadnim.
„Naravno, Sjedinjene Države ne interesuje sudbina običnih Belorusa, kao što ih nije interesovala ni sudbina stanovnika Avganistana, a jedini smisao sprovođenja takve spoljne politike prema Belorusiji je pokušaj da je pretvore u drugu Ukrajinu. To se radi kako bi se na zapadnoj granici Rusije pojavio još jedan region antiruske orijentacije a među Belorusima posejala rusofobska raspoloženja i razdor među narodima, kako bi se osujetila realizacija principa Savezne države Rusije i Belorusije i izgradnja jedinstvenog ekonomskog i bezbednosnog sistema“, ocenjuje Pavel Feljdman.
Svet se danas vraća, upozorava on, na stari blokovski sistem. „SAD bi svakako sa zadovoljstvom videle Belorusiju u redovima svojih vernih podanika kakvi su već zemlje Pribaltika, Ukrajina, Poljska i neke druge države. Međutim, u ovom trenutku nema nagoveštaja da bi ti američki planovi mogli da uspeju“, zaključio je ruski ekspert.