Univerzitet u Beogradu zabeležio je pad u odnosu na prošlu godinu kada je zauzeo poziciju između 401. i 500. mesta.
Rektorka prof. Ivanka Popović kaže da je ovo bilo očekivano, imajući u vidu opšte uslove rada srpskih naučnika.
"Ovo je očekivano imajući u vidu opšte uslove rada naših naučnika. U tom smislu je ovo i dalje izvanredan uspeh naše nauke", navela je Popovićeva, preneo je Tanjug.
Najbolju poziciju najstariji univerzitet u Srbiji imao je 2016. i 2017. godine kada se našao između 201. i 300. mesta. Od 2018. godine počeo je da pada na neformalnoj, ali prestižnoj listi svetskih univerziteta.
Osim Univerziteta u Beogradu na listi 1.000 najboljih univerziteta sveta našao se i Univerzitet u Novom Sadu, koji je zauzeo poziciju od 901. do 1.000 mesta.
Univerzitet u Novom Sadu prošle godine ispao je sa Šangajske liste, ali je ove godine ponovo uspeo da se vrati.
Od univerziteta u okruženju na listi su još su Univerzitet u Ljubljani (501-600 mesta) i Univerzitet u Zagrebu (od 601. do 700. mesta).
Na prvom mestu je Univerzitet Harvard, slede Stanford, Kembridž, MIT, Berkli, Prinston, Oksford Kolumbija, Kalifornijski tehnološki institut i Univerzitet u Čikagu.
Na ovoj listi Univerzitet u Beogradu se prvi put našao 2012. godine, među 500 rangiranih.
Iako je Šangajska lista neformalna, stvar je prestiža biti na njoj, jer obuhvata manje od četiri odsto svetskih univerziteta.
Kriterijumi za rangiranje na listi su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), broj visoko citiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti, broj naučnih radova objavljenih u časopisima "Science&Nature", broj naučnih radova objavljenih u časopisima sa "Science Citation Index" i "Social Science Citation Index", akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih.
Akademsko rangiranje svetskih univerziteta (ARWU) sprovodi šangajski Univerzitet "Đao Tong" od 2003. godine.