Šta sve povezuje sudbine velikih ruskih pisaca koji su živeli u raznim epohama, od Gogolja i Puškina, preko Dostojevskog, Tolstoja i Čehova, do Bulgakova, Platonova i Jerofejeva? Da li samo nezadovoljni i nesrećni pisci pišu dobre knjige i mogu li totalitarni režimi i cenzura da ućutkaju one koji imaju šta da kažu? O tome razgovaramo s novinarom, publicistom i piscem Aleksandrom Novačićem, autorom knjige „Ko je ubio Gogolja“ nedavno objavljene u izdanju Logosa.
Da li je roman fudbalska utakmica u kojoj je aforizam pogodak, i da li – ako je Zemlja ravna ploča, ona ima „A“ i „B“ stranu – pitamo aforističara Aleksandra Čotrića, autora nedavno objavljene osme po redu knjige aforizama – „Misli u pokretu“.
U kakvom je okruženju stvarao veliki nemački slikar i grafičar Albreht Direr, rođen pre tačno 550 godina? Zbog čega je Direr ikona zapadnoevropske kulture? Koliko je na stvaralaštvo ovog renesansnog majstora i ikone zapadnoevropske kulture uticala društvena klima u njegovoj rodnoj sredini, a koliko njegov dodir s italijanskim i flamanskim majstorima? Kakva je bila umetnost u Istočnoj Evropi, pre svega u Srbiji i Rusiji, u vreme kada je Direr stvarao svoja velika dela? Odgovore na ova pitanja daje nam istoričar umetnosti Nikola Kusovac.
Kakva nas muzička iznenađenja očekuju na ovogodišnjem Bir festu – za Orbitu kulture otkriva Maja Cvetković iz organizacije festivala.