Sporazum je objavljen na službenom portalu Saveta ministara radi javne konsultacije i dostupan je svim korisnicima. Svako može da ostavi svoje mišljenje i predloge do 30. novembra 2020. godine.
U nacrtu sporazuma, koji će biti poslat u Brisel, Sofija traži da se u narednih sedam godina izdvoji 9,7 milijardi evra, dok je stanje u dokumentu u suprotnosti sa izjavama Borisova o prosperitetnoj zemlji, piše sajt „Mediapul“.
U dokumentu stoji da Bugarska na polju nauke i inovacija pokazuje nisku produktivnost i nedostatak komunikacije sa preduzećima. Ona je na poslednjem mestu u Evropskoj uniji po potrošnji na razvoj nauke, rezultati istraživanja se koriste pet puta ređe nego u proseku u EU. Bugarska je na poslednjem mestu i po indeksu upotrebe digitalnih tehnologija u ekonomiji.
Vlada navodi sledeće „uspehe“ Borisova u energetskom sektoru: Bugarska ekonomija troši 3,6 puta više resursa tokom proizvodnje u odnosu na prosek u EU.
Autori dokumenta navode da je Bugarska jedna od zemalja sa najnižim nivoom nataliteta, a sa visokom stopom mortaliteta.
Čak 47 procenata mladih od 15 godina je nepismeno, a 44,4 procenta nema dovoljno znanja iz matematike. Prema ovim podacima Bugarska zaostaje za ostalim zemljama EU više od dva puta.
Siromašno stanovništvo u Bugarskoj je 2018. godine činilo 22 procenta stanovništva, dok je u EU tada prosek bio 17,1 procenat. Dokument takođe skreće pažnju na jaz između najrazvijenijih gradova, kao što je Sofija, i gradova koji najviše zaostaju u razvoju, kao grad Vidin. Ekonomski jaz je porastao sa 43 puta u 2007. godini na 65 puta u 2016. godini.
Pročitajte još: