Ovo kaže Natalija Makejeva, zamenica direktora ruskog Centra za geopolitičku ekspertizu. Ona smatra da je ukrajinsko pravosuđe samo po sebi anegdota.
„Navode da su ’zaplenili‘ ruske avione... Najverovatnije je reč o tzv. zaplenjivanju u odsustvu. Male su šanse da se to dogodilo na kijevskom aerodromu ’Borispolj‘, s obzirom da sa Kijevom ne postoji redovna avionska linija. Drugim rečima, sve je to apsurdno“, ističe Makejeva.
Analitičari ističu da ne postoji nikakva mogućnost da odluka suda bude sprovedena, s obzirom na to da su Rusija i Ukrajina potpuno obustavile vazdušni saobraćaj još 2015. godine, tako da u tu zemlju ne leti nijedan ruski avion.
Cela priča je dospela u javnost nakon što je tužilaštvo tzv. Autonomne Republike Krim, koje je deo Državnog tužilaštva Ukrajine, na svom Telegram-kanalu objavilo da je naložena zaplena 65 aviona koji su prekršili postupak ulaska i izlaska sa „okupiranog“ poluostrva.
Kako se navodi, istragom se bavi ukrajinska Služba bezbednosti za Krim. Slučaj je pokrenut „zbog činjenica kršenja pravila međunarodnih letova od strane zvaničnika stranih avio-kompanija i kršenja postupka ulaska i izlaska iz privremeno okupirane teritorije“.
Tužilaštvo podseća da je od marta 2014. godine Ukrajina „zatvorila vazdušni prostor iznad Krima“ i „obustavila rad svih aerodroma na teritoriji poluostrva“.
Aerodrom u Simferopolju obara rekorde
Podsećanja radi, Ukrajina nije priznala rezultate referenduma 2014. godine, na kojima je oko 97 odsto žitelja Krima glasalo da se to poluostrvo vrati u sastav Rusije. Uprkos volji krimskog naroda, Kijev i Zapad smatraju Krim „anektiranim“ i „okupiranim“, a referendum „nezakonitim“.
Krimske vlasti uveravaju da je nalog za zaplenu aviona ruskih kompanija zbog letova na Krim „virtualan“ i da neće zakomplikovati letove turista i žitelja poluostrva. Oni ovo vide kao još jedan politički blef Kijeva i smatraju da takve odluke kijevske vlasti donose iz nemoći. Kako ističu, kao što su do sada leteli avioni na Krim, tako će biti i ubuduće.
„Ukrajinska državnost sada deluje na sledeći način — delom ispunjava naloge Vašingtona, delom nešto mulja. Dakle, oni i sada to rade. Ova faza u Ukrajini obično se dešava na jesen, kada je vreme žetve i svadbi, a još nije došlo vreme za čišćenje snega. Oni stalno nešto muljaju, a sada su odlučili da zaplene avione“, kaže Makejeva.
Ovog leta, uprkos pandemiji virusa korona, krimski aerodrom u Simferopolju je svakodnevno imao od 220 do 250 dolaznih i polaznih letova. Pored toga, ta vazdušna luka je sredinom avgusta opslužila 44.885 putnika u jednom danu, što je rekord u celoj istoriji krimskog aerodroma.
Eksperti napominju da ukrajinski državni organi nemaju nikakvu jurisdikciju na Krimu, pa su takve presude samo u svrhu samopromocije fiktivnih ukrajinskih struktura, koje navodno predstavljaju Krim i koje moraju da pravdaju svoje postojanje i finansiranje. Praktično, nijedna njihova odluka nije sprovedena, kao što neće biti ni ova najnovija.
Ukrajinci vole da se odmaraju na Krimu
Krajem prošle godine bilo je nagoveštaja da bi dve zemlje mogle da obnove direktan avio-saobraćaj, s obzirom na to da su i Rusija i Ukrajina iskazivale spremnost za to. Eksperti u oblasti vazduhoplovne industrije su ukazivali da je ukidanje ograničenja na letove već dugo političko pitanje, a takva situacija ne odgovara nikome, a posebno Ukrajini. Građani obe zemlje poslednjih godina preplaćuju karte i koriste obilazne pravce, dok je u trenutku zatvaranja neba protok putnika u oba pravca iznosio skoro 70 hiljada ljudi mesečno. Zbog prekida letova obe zemlje su izgubile ogroman novac.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je upozoravao da ukrajinske avio-kompanije mogu da bankrotiraju zbog zabrane letova i pozivao je da se ta situacija reši.
Kijev je 2014. godine uveo sankcije protiv 27 ruskih avio-kompanija, zahtevajući od njih oko 5,3 miliona dolara zbog letova na Krim, da bi u oktobru 2015. Ukrajina obustavila avio-saobraćaj sa Rusijom, a Moskva je odgovorila recipročno. Od toga su najviše stradali građani Ukrajine, koji se nadaju da će strane pronaći kompromis i uspostaviti avio-saobraćaj, s obzirom da se trenutno od Rusije do Ukrajine i obrnuto može stići avionom uz presedanje, kao i automobilom i vozom. To donosi dodatne rashode i znatno duže putovanje.
I ruske i ukrajinske avio-kompanije, kao i aerodromi, imali bi koristi od ponovnog uspostavljanja saobraćaja, ali konačna odluka je na političarima.
Pored toga, svi pokušaji kijevskih vlasti da obeshrabre građane Ukrajine od tradicionalnog odmora na Krimu, kako se ispostavlja, unapred su osuđeni na propast. To potvrđuju statistički podaci, koji govore o tome da je Krimsko poluostrvu prošle godine posetilo 7,43 miliona turista, od čega je najveći broj bio iz Ukrajine — oko 1,1 milion ljudi.