„Dok je Rusija ranije poklanjala pažnju uvežbavanju rešavanja malih konflikata, sada su redovne strateške vežbe ruske vojske sve veće“, navodi se u istraživanju Švedskog instituta.
Autori izveštaja tvrde da je ruska vojska značajno povećala borbenu gotovost i da može u kratkom roku da izvrši mobilizaciju i realizuje ratne zadatke. U prilog svojoj tvrdnji, švedski istraživači navode da se „u Rusiji jednom godišnje održavaju velike vojne vežbe na jednoj od četiri strane sveta, kako bi vojsku obučili da vodi rat na različitim delovima kontinenta“.
U razgovoru za Sputnjik Vladimir Šapovalov, zamenik direktora Instituta za istoriju i politiku, ističe apsurdnost situacije u kojoj se Moskva optužuje za „sve smrtne grehe“.
„Čak sumnjam i u ta ’istraživanja‘. Pogledajmo kakva je realnost. NATO stalno radi na povećavanju broja vojnika i otvara nove baze. Konstantno se radi na jačanju vojnih resursa i budžeta. Ne samo što SAD izdvajaju sve više sredstava u vojne svrhe, nego to očekuju i od ostalih članica Alijanse. Stalno se radi na modernizaciji naoružanja. Na sve to, iznova smo svedoci novih provokacija i sve to u kontekstu vrlo ozbiljnog medijskog rata protiv Rusije“, konstatuje naš sagovornik.
Švedski analitičari su naglasili da Rusija sistemski kontroliše borbenu gotovost svojih snaga, počevši od 2013. godine. U tom procesu učestvuje i predsednik Rusije Vladimir Putin, kao vrhovni komandant po čijem naređenju i počinju takvi manevri. Šapovalov se slaže sa tim navodima, ali u tome ne vidi ništa čudno.
„Mada se Švedska često doživljava kao vojno neutralna država, ona to zapravo nije. Ne zaboravimo da je Stokholm 2016. godine potpisao dokument sa NATO-om, čime je omogućio Alijansi da sprovodi svoje operacije na švedskim teritorijama. Osim toga, još od 1994. godine države NATO-a, a najpre SAD konstantno povećavaju svoje vojne prisustvo i vrše masovnu ekspanziju ka ruskim granicama“, ističe ruski stručnjak.
Naš sagovornik dodaje da čak i čovek kog politika ne interesuje može odmah da primeti da Zapad, pre svega SAD, ciljano militarizuje i jača svoje vojne resurse.
„Nažalost, sve te akcije se usmeravaju protiv Rusije, a ne protiv terorista i drugih realnih pretnji po globalnu bezbednost. Dosta dugo su SAD obmanjivale svetsku javnost govoreći da postavljaju sisteme PRO, zarad zaštite od nekakvih drugih država i mogućih neprijatelja. Međutim, sada su sve te lažne maske pale i u svim američkim strateškim dokumentima Rusija, uz Kinu, zvanično figurira kao glavni neprijatelj, rame uz rame sa terorizmom“, upozorava Šapovalov.
Između ostalog, kao primer za svoje tvrdnje švedski analitičari navode da je na vojnim vežbama „Zapad 2017“, održanim u Zapadnom vojnom okrugu Rusije, učestvovalo oko 5.500 ruskih vojnika, dok je u manevrima „Istok 2019“ učestvovalo čak 300.000 vojnika. Rukovodilac švedskog istraživanja Juhan Nurberg komentarisao je u tom smislu da je „važno misliti kao u ratu i vežbati i nervni sistem“.
„Mišići su tu, ali mozak treba stalno držati spremnim.“
Direktor ruskog Instituta instrumenata političke analize Aleksandar Špunt kaže za Sputnjik da švedski izveštaj ne predstavlja ništa novo.
„Setimo se samo brojnih neuspešnih potraga za ruskim podmornicama oko obale Švedske, preuveličanih ’špijunskih skandala‘ koji se povremeno pojavljuju po medijima, kada je neophodno sve svaliti na ’ruske agente‘. Taj izveštaj Švedskog instituta za vojna istraživanja je samo nastavak politike švedskog rukovodstva prema navodnoj opasnosti koja vreba od strane ruske vojske“, konstatuje Špunt.
Naš sagovornik konstatuje da je taj izveštaj više namenjen za unutrašnju upotrebu i opravdavanje nekih koraka vlade pred domaćim stanovništvom.
„Švedska se uvek poziva na vojnu opasnost koja vreba i preti od strane Rusije, onda kada je neophodno pripremiti tlo za povećanje davanja u vojni budžet, zarad jačanja vojnog potencijala. Nemojmo zaboraviti da Švedska, koja realno nema neprijatelje i ima povoljan geostrateški položaj, ipak ima prilično impozantan arsenal. Međutim, tradicionalno je Rusija onaj adut, onaj ’kec iz rukava‘ kada je neophodno nešto postići na unutrašnjem političkom polju u Švedskoj“, zaključuje Šapovalov.