Šta podrazumeva nova Strategija razvoja energetike u Srbiji
© Sputnik / Sergey Malgavko
Pratite nas
Počela je javna rasprava o nacrtu "Strategije razvoja energetike Srbije do 2040. sa projekcijom do polovine veka". Vlada i privreda poručuju da je cilj da se očuva energetska bezbednost i nađu održiva rešenja za postepenu zamenu prljavih tehnologija.
Zadatak nove Strategije energetike Srbije je povećanje obnovljivih i čistih izvora energije i energetske efikasnosti u svim segmentima života. Do kraja decenije, svaki drugi proizvedeni megavat-sat treba da ima zelenu etiketu.
"Poenta je kako tu proizvodnju iz obnovljivih izvora da prelijemo i u druge sektore: u sektor hlađenja, saobraćaja itd, da praktično ozelenimo celu priču. To je neka vrsta potiskivanja uglja iz energetskog miksa. Naravno ni u jednom trenutku snabdevanje energijom i energentima ne sme da dođe u pitanje", navodi Dejan Ivezić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i šef tima konsultanata za izradu Strategije energetike.
Plan je da Blok 3 u Kostolcu bude poslednji termokapacitet koji će ući u mrežu i da se ne grade novi, da se mazut i ugalj iz grejanja izbace do 2040. i poboljša sigurnost dotoka nafte i gasa. Prvi put, u Strategiji energetike pominje se razvoj kapaciteta na vodonik i nuklearnu energiju, prenosi RTS.
"Verujemo da je nuklearna energija dugoročno najbolje rešenje, najsigurnije rešenje, to je dugačak put. Mi želimo za početak da otvorimo dijalog na tu temu. U tom smislu želimo i da stavimo ad-akta pitanje moratorijuma da bi otvorili društveni dijalog na tu temu", kaže Veljko Kovačević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Strategija energetike treba da odgovori i na brze promene klime, a privredi i energetskim preduzećima omogući da u zahtevnoj zelenoj tranziciji energetskog tržišta i plaćanja taksi za zagađivače - očuvaju proizvodnju i investiraju.
"Razvojem veštačke inteligencije, cirkularne ekonomije u dobrom delu i procesa dekarbonizacije koji već danas živimo. Svi ti procesi su nametnuli neka nova pravila igre, a kriza je negde doprinela da svi shvatimo koliko su energetski suverenitet i energetska sigurnost možda prioritet svih prioriteta", navodi Dušan Živković, generalni direktor EPS-a.
Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije kaže da imamo situaciju gde je jedna opšta neizvesnost u tome u kom smeru će se kretati geopolitička dešavanja.
"Kako će se kretati cene energenata na tržištu i to je ona ključna neizvesnost što čini ovu strategiju bitnom da može da odgovori i na te promene", kaže Vesović.
Strategija energetike uključuje tehnološki i naučni razvoj i definiše socijalne zahteve koje diktira strateški sektor svake zemlje.
Pogledajte i:
