https://lat.sputnikportal.rs/20230411/standard-end-purs-potvrdio-kreditni-rejting-srbije-1153939497.html
„Standard end Purs“ potvrdio kreditni rejting Srbije
„Standard end Purs“ potvrdio kreditni rejting Srbije
Sputnik Srbija
Agencija „Standard end Purs“ potvrdila je kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uprkos i dalje izraženim međunarodnim rizicima i posledicama geopolitičkih... 11.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-11T08:27+0200
2023-04-11T08:27+0200
2023-04-11T08:27+0200
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110332/53/1103325382_0:0:1743:980_1920x0_80_0_0_088a647ea7b6ac251d1143fe98caebb5.jpg
Istovremeno, potvrđeni su i stabilni izgledi za dalje povećanje rejtinga, saopšteno je iz Ministarstva finansija.Potvrda kreditnog rejtinga, u aktuelnim uslovima neizvesnosti u međunarodnom okruženju, dokaz je da se Vlada Srbije odgovorno suočava sa izazovima, navodi se u saopštenju.Kreditni rejting Srbije mogao bi da bude poboljšan ukoliko bi se rast srpske privrede ubrzao iznad očekivanja, a negativne posledice geopolitičke neizvesnosti zadržale pod kontrolom, navodi agencija „Standard end Purs“.Ocenjeno je i da je privreda Srbije nastavila da raste solidnim tempom u 2022. godini, da će usporavanje u 2023. godini biti samo kratkotrajno, a nakon toga se očekuje rast od 3% 2024-2026. godine, koji će biti podstaknut poboljšanjem globalnih ekonomskih uslova, domaćim investicijama i potrošnjom.Bankarski sektor je nastavio uspešno poslovanje, a banke su ostale profitabilne i likvidne, navodi agencija. Nivo problematičnih kredita (NPL) dostigao je istorijski minimum od 3%, što je značajno poboljšanje u odnosu na najviši nivo od čak 22% u 2015. godini.Visok priliv stranih direktnih investicija i drugi finansijski prilivi omogućili su povećanje deviznih rezervi na više od 21 milijarde evra na kraju februara 2023. godine, što predstavlja rekordni nivo. Predviđanja su da će srpska ekonomija i u narednom periodu nastaviti sa privlačenjem stranih direktnih investicija koje će prevashodno biti usmerene na finansiranje velikih infrastrukturnih projekata.Agencija procenjuje da će fiskalni deficit dostići 3,3% BDP-a u 2023. godini. Nakon 2023. godine, Vlada će se vratiti na svoje konzervativno fiskalno upravljanje i ciljani budžetski deficit od 1%-2% BDP-a. Imajući u vidu projektovane fiskalne izglede, javni dug ostaće stabilan u narednim godinama. Agencija ocenjuje da će doći do njegovog smanjivanja na oko 47% BDP-a do 2026. godine.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija
„Standard end Purs“ potvrdio kreditni rejting Srbije
Agencija „Standard end Purs“ potvrdila je kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uprkos i dalje izraženim međunarodnim rizicima i posledicama geopolitičkih dešavanja po globalnu ekonomiju.
Istovremeno, potvrđeni su i stabilni izgledi za dalje povećanje rejtinga,
saopšteno je iz Ministarstva finansija.
Potvrda kreditnog rejtinga, u aktuelnim uslovima neizvesnosti u međunarodnom okruženju, dokaz je da se Vlada Srbije odgovorno suočava sa izazovima, navodi se u saopštenju.
Kreditni rejting Srbije mogao bi da bude poboljšan ukoliko bi se rast srpske privrede ubrzao iznad očekivanja, a negativne posledice geopolitičke neizvesnosti zadržale pod kontrolom, navodi agencija „Standard end Purs“.
Ocenjeno je i da je privreda Srbije nastavila da raste solidnim tempom u 2022. godini, da će usporavanje u 2023. godini biti samo kratkotrajno, a nakon toga se očekuje rast od 3% 2024-2026. godine, koji će biti podstaknut poboljšanjem globalnih ekonomskih uslova, domaćim investicijama i potrošnjom.
Bankarski sektor je nastavio uspešno poslovanje, a banke su ostale profitabilne i likvidne, navodi agencija. Nivo problematičnih kredita (NPL) dostigao je istorijski minimum od 3%, što je značajno poboljšanje u odnosu na najviši nivo od čak 22% u 2015. godini.
Visok priliv stranih direktnih investicija i drugi finansijski prilivi omogućili su povećanje deviznih rezervi na više od 21 milijarde evra na kraju februara 2023. godine, što predstavlja rekordni nivo. Predviđanja su da će srpska ekonomija i u narednom periodu nastaviti sa privlačenjem stranih direktnih investicija koje će prevashodno biti usmerene na finansiranje velikih infrastrukturnih projekata.
Agencija procenjuje da će fiskalni deficit dostići 3,3% BDP-a u 2023. godini. Nakon 2023. godine, Vlada će se vratiti na svoje konzervativno fiskalno upravljanje i ciljani budžetski deficit od 1%-2% BDP-a. Imajući u vidu projektovane fiskalne izglede, javni dug ostaće stabilan u narednim godinama. Agencija ocenjuje da će doći do njegovog smanjivanja na oko 47% BDP-a do 2026. godine.
