https://lat.sputnikportal.rs/20230216/jedna-vrsta-papagaja-ne-samo-da-koristi-alat-vec-nosi-i-set-sa-sobom-da-resi-teze-zadatke-video-1150948768.html
Jedna vrsta papagaja ne samo da koristi alat, već nosi i set sa sobom da reši „teže“ zadatke /video/
Jedna vrsta papagaja ne samo da koristi alat, već nosi i set sa sobom da reši „teže“ zadatke /video/
Sputnik Srbija
Eksperimentalna istraživanja su pokazala da najmanja vrsta papagaja kakadua shvata kako da iskoristi određenu vrstu alata da bi rešio zadatak. 16.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-16T14:50+0100
2023-02-16T14:50+0100
2023-02-16T14:50+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/0e/1150949051_0:96:1920:1176_1920x0_80_0_0_81065aa7e1a09e8e1f925114b582199e.jpg
Daleko na Tanimbarskim ostrvima u Indoneziji, živi endemska vrsta papagaja po imenu Tanimbar corella ili tanimbarski kakadu. Vrsta koja je po veličini najmanja, ali i ima najkraći životni vek - 30 godina u zarobljeništvu - među kakaduima. I iako zna da imitira ljudski govor, ne smatra se toliko uspešnim kao druge vrste unutar njegovog roda, ali ono što su naučnici uspeli da otkriju kada je on u pitanju, jeste da ume da koristi čitav set alata.Naime, iako se godinama govorilo o tome da su novokaledonijske vrane apsolutni šampioni u ptičjem svetu kada je u pitanju korišćenje setova alata, razumevanja odabira istih i upotrebe u zavisnosti od vrste zadatka ili cilja, rezultati nove studije sugerišu da je spomenuti kakadu možda čak i umešniji - neki od njih su koristili i do tri vrste alata kao „pribor za jelo“ tj. da bi izvadili semenje iz voća. Pored njih, istraživači su ovakvu vrstu ponašanja kod neljudskih životinja zabeležili samo još kod divljih šimpanzi, prenela je „Nacionalna geografija“.Eksperiment sa kavezima i orahomPrvi autor studije dr Antonio Osuna-Maskaro sa Univerziteta Veterinarske medicine u Beču je objasnio da su se on i njegove kolege neko vreme pitale da li ova vrsta koristi drugu vrstu alata, tek kada se ispostavi da prva nije bila od neke koristi. Stoga su razvili eksperimenat i rešili da otkriju odgovor na pitanje.On je pre svega podrazumevao upoznavanje papagaja sa kavezom u kom se nalazio orah. Nakon toga ponuđena su im dva alata uz pomoć kojih mogu da dođu do njega - štapa kojim su mogli da „probiju“ pregradu između njih i hrane i dužeg alata uz pomoć kog su mogli da izvuku orah. Ispostavilo se da je od njih deset, čak sedam shvatilo kako mogu da upotrebe oba alata, dok je dvoje zadatak rešilo iz prvog pokušaja.Pošto je velika većina bila izuzetno uspešna u izvršenju zadatka i to više puta uzastopno, njih pet je nasumično izabrano i upoznato sa sledećim sličnim eksperimentom sa kavezima s tim što je odabir alata zavisio od tipa kutije. Rezultat - od 150 pokušaja, ptice su 128 puta koristile ispravan alat. Što je autore navelo na zaključak da su tanimabarski kakadui sposobni da spontano koriste novi set alata i da nauče da ga primenjuju po potrebi.Na kraju, tim je želeo da sazna da li kakadui mogu da transportuju set alata sa sobom. Da bi to uradile, ptice su morale da nose dva alata u svojim kljunovima i da se popnu na kratke merdevine ili da prelete do kaveza sa druge platforme. Takođe, ponuđena im je slamčica u koju su mogli da uguraju štap koji su to potom mogli da prenesu kao jedan predmet.Dodala je da su kao i prethodni put, samo neke od kutija imale barijeru, tako da su ptice morale da odluče da li im je potreban samo jedan ili oba alata. Većina ih je transportovala set po potrebi, što ukazuje da su unapred znali kada su im potrebna oba alata.Konačan zaključak je da ima još mnogo toga što naučnici treba da nauče o inteligenciji vrste ptica, ali da je gotovo izvesno da taninbarski kakadui poseduju stepen znanja koji im omogućava da koriste alat i na taj način uspešno završe određene zadatke.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Jedna vrsta papagaja ne samo da koristi alat, već nosi i set sa sobom da reši „teže“ zadatke /video/
Eksperimentalna istraživanja su pokazala da najmanja vrsta papagaja kakadua shvata kako da iskoristi određenu vrstu alata da bi rešio zadatak.
Daleko na Tanimbarskim ostrvima u Indoneziji, živi endemska vrsta papagaja po imenu Tanimbar corella ili tanimbarski kakadu. Vrsta koja je po veličini najmanja, ali i ima najkraći životni vek - 30 godina u zarobljeništvu - među kakaduima. I iako zna da imitira ljudski govor, ne smatra se toliko uspešnim kao druge vrste unutar njegovog roda, ali ono što su naučnici uspeli da otkriju kada je on u pitanju, jeste da ume da koristi čitav set alata.
Naime, iako se godinama govorilo o tome da su novokaledonijske vrane apsolutni šampioni u ptičjem svetu kada je u pitanju korišćenje setova alata, razumevanja odabira istih i upotrebe u zavisnosti od vrste zadatka ili cilja, rezultati nove studije sugerišu da je spomenuti kakadu možda čak i umešniji - neki od njih su koristili i do tri vrste alata kao „pribor za jelo“ tj. da bi izvadili semenje iz voća. Pored njih, istraživači su ovakvu vrstu ponašanja kod neljudskih životinja zabeležili samo još kod divljih šimpanzi,
prenela je „Nacionalna geografija“.
Eksperiment sa kavezima i orahom
Prvi autor studije dr Antonio Osuna-Maskaro sa Univerziteta Veterinarske medicine u Beču je objasnio da su se on i njegove kolege neko vreme pitale da li ova vrsta koristi drugu vrstu alata, tek kada se ispostavi da prva nije bila od neke koristi. Stoga su razvili eksperimenat i rešili da otkriju odgovor na pitanje.
On je pre svega podrazumevao upoznavanje papagaja sa kavezom u kom se nalazio orah. Nakon toga ponuđena su im dva alata uz pomoć kojih mogu da dođu do njega - štapa kojim su mogli da „probiju“ pregradu između njih i hrane i dužeg alata uz pomoć kog su mogli da izvuku orah. Ispostavilo se da je od njih deset, čak sedam shvatilo kako mogu da upotrebe oba alata, dok je dvoje zadatak rešilo iz prvog pokušaja.
Pošto je velika većina bila izuzetno uspešna u izvršenju zadatka i to više puta uzastopno, njih pet je nasumično izabrano i upoznato sa sledećim sličnim eksperimentom sa kavezima s tim što je odabir alata zavisio od tipa kutije. Rezultat - od 150 pokušaja, ptice su 128 puta koristile ispravan alat. Što je autore navelo na zaključak da su tanimabarski kakadui sposobni da spontano koriste novi set alata i da nauče da ga primenjuju po potrebi.
Na kraju, tim je želeo da sazna da li kakadui mogu da transportuju set alata sa sobom. Da bi to uradile, ptice su morale da nose dva alata u svojim kljunovima i da se popnu na kratke merdevine ili da prelete do kaveza sa druge platforme. Takođe, ponuđena im je slamčica u koju su mogli da uguraju štap koji su to potom mogli da prenesu kao jedan predmet.
„Zaista nismo znali da li će kakadui zajedno transportovati dva predmeta“, objasnila je koautorka studije i biolog Alis Ojersperg sa Univerziteta Veterinarske medicine u Beču.
Dodala je da su kao i prethodni put, samo neke od kutija imale barijeru, tako da su ptice morale da odluče da li im je potreban samo jedan ili oba alata. Većina ih je transportovala set po potrebi, što ukazuje da su unapred znali kada su im potrebna oba alata.
Konačan zaključak je da ima još mnogo toga što naučnici treba da nauče o inteligenciji vrste ptica, ali da je gotovo izvesno da taninbarski kakadui poseduju stepen znanja koji im omogućava da koriste alat i na taj način uspešno završe određene zadatke.
