https://lat.sputnikportal.rs/20220731/sve-manja-zainteresovanost-amerikanaca-za-vojsku-1140553160.html
Sve manja zainteresovanost Amerikanaca za vojsku
Sve manja zainteresovanost Amerikanaca za vojsku
Sputnik Srbija
Sve manje Amerikanaca želi da služi u vojsci, pokazuju podaci agencija za regrutovanje. Najgora situacija je u kopnenim snagama, a oseća se deficit i u... 31.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-31T19:21+0200
2022-07-31T19:21+0200
2022-07-31T19:21+0200
svet
svet
sad
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110692/25/1106922549_0:4:1110:628_1920x0_80_0_0_bbbab548a2ab0ee61f00f9be36e5368e.jpg
Još u proleće agencije za regrutovanje saopštile su da je smanjeno interesovanje američkih građana za vojnu službu. Za poslednjih pet meseci Kopnene snage su uspele da realizuju svega 23 odsto godišnjeg plana regrutovanja, dok su Vazdušne snage primile 2.300 kadeta manje nego u istom periodu prošle godine. Deficit regruta je zabeležen čak i u floti. Rukovodstvo korpusa morske pešadije moralo je da prizna da je ova godina bila najteža za regrutovanje od prelaska na profesionalnu vojsku, tj. za skoro pola veka.Ni novčano stimulisanje ne pomaže da se poveća interesovanje za američku vojsku: u nekim državama agencije za regrutovanje predlažu jednokratne isplate do 50.000 dolara, ne uzimajući u obzir redovne plate. Međutim, ni to nije pomoglo.Problem pogoršavaju socijalno-demografske promene u američkom društvu. Od 31,8 miliona američkih građana starosti 17-24 godine, samo 465.000 je sposobno za vojnu službu! Ostali ne dostižu ni minimalne uslove zbog alkoholizma, narkomanije, gojaznosti i brojnih problema sa zakonom. Ali ni ovih 465 hiljada ne želi da se pridruži redovima hrabrih branilaca „slobode i demokratije“: istraživanja javnog mnjenja američkog Ministarstva odbrane pokazuju da samo 11odsto američke omladine planira da veže svoju sudbinu za vojsku. Sa takvim brojkama, popularnost vojne službe u Sjedinjenim Državama tokom rata u Iraku izgleda nedostižno. Šta se desilo? Ako mladi ljudi ne žele da idu u vojsku čak ni za izdašna socijalna davanja i novčane bonuse, onda razlog, možda, leži u društveno-političkim idealima? Kada država agresivno nameće društvu takozvanu novu etiku – LGBT, feminizam, „dekolonizaciju“ i borbu protiv „toksične muškosti“ – ne iznenađuje što se iz godine u godinu smanjuje broj onih koji žele da brane takvu državu.
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, sad, svet – politika
svet, sad, svet – politika
Sve manja zainteresovanost Amerikanaca za vojsku
Sve manje Amerikanaca želi da služi u vojsci, pokazuju podaci agencija za regrutovanje. Najgora situacija je u kopnenim snagama, a oseća se deficit i u najelitnijim jedinicama flote.
Još u proleće agencije za regrutovanje saopštile su da je smanjeno interesovanje američkih građana za vojnu službu. Za poslednjih pet meseci Kopnene snage su uspele da realizuju svega 23 odsto godišnjeg plana regrutovanja, dok su Vazdušne snage primile 2.300 kadeta manje nego u istom periodu prošle godine. Deficit regruta je zabeležen čak i u floti. Rukovodstvo korpusa morske pešadije moralo je da prizna da je ova godina bila najteža za regrutovanje od prelaska na profesionalnu vojsku, tj. za skoro pola veka.
Ni novčano stimulisanje ne pomaže da se poveća interesovanje za američku vojsku: u nekim državama agencije za regrutovanje predlažu jednokratne isplate do 50.000 dolara, ne uzimajući u obzir redovne plate. Međutim, ni to nije pomoglo.
Problem pogoršavaju socijalno-demografske promene u američkom društvu. Od 31,8 miliona američkih građana starosti 17-24 godine, samo 465.000 je sposobno za vojnu službu! Ostali ne dostižu ni minimalne uslove zbog alkoholizma, narkomanije, gojaznosti i brojnih problema sa zakonom. Ali ni ovih 465 hiljada ne želi da se pridruži redovima hrabrih branilaca „slobode i demokratije“: istraživanja javnog mnjenja američkog Ministarstva odbrane pokazuju da samo 11odsto američke omladine planira da veže svoju sudbinu za vojsku. Sa takvim brojkama, popularnost vojne službe u Sjedinjenim Državama tokom rata u Iraku izgleda nedostižno.
Šta se desilo? Ako mladi ljudi ne žele da idu u vojsku čak ni za izdašna socijalna davanja i novčane bonuse, onda razlog, možda, leži u društveno-političkim idealima? Kada država agresivno nameće društvu takozvanu novu etiku – LGBT, feminizam, „dekolonizaciju“ i borbu protiv „toksične muškosti“ – ne iznenađuje što se iz godine u godinu smanjuje broj onih koji žele da brane takvu državu.
