https://lat.sputnikportal.rs/20211126/27-faf--filmski-pogled-na-nesrecu-savremenog-coveka-1131904611.html
27. FAF – Filmski pogled na nesreću savremenog čoveka
27. FAF – Filmski pogled na nesreću savremenog čoveka
Sputnik Srbija
Parafrazirajući Lava Tolstoja, možemo reći da sve srećne zemlje liče jedna na drugu, a da je svaka nesrećna zemlja - nesrećna na svoj način, posebno danas u... 26.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-26T09:06+0100
2021-11-26T09:06+0100
2021-11-26T09:06+0100
kultura
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/0f/1123591139_0:63:1201:738_1920x0_80_0_0_9ba8a844f3c39a97aaadf707d0e8de95.jpg
Ovogodišnji Festival autorskog filma održava se od 26. novembra do 3. decembra, a biće otvoren večeras u 19.30 sati u Kombank dvorani premijernom projekcijom filma „Frenč dispeč“ Vesa Andresona.Gospodin Matija BećkovićNa festivalu se prikazuje više od 80 filmova, u čak 11 programskih celina. Među njima su i domaća ostvarenja „Kelti“ Milice Tomović i „Elegija lovora“ Dušana Kasalice, kao i film „Gospodin“ Puriše Đorđevića, posvećen našem pesniku i akademiku Matiji Bećkoviću, koji će biti prikazan 29. novembra u Domu omladine, kao specijalna projekcija.„Ovo je jedinstvena prilika da vidimo film koji je reditelj napravio s 98 godina. To je priča o ličnostima koje su značile Bećkoviću, na njegovom životnom putu, od njegove žene Vere Pavlodoljske, preko patrijarha Pavla, do Milovana Đilasa, Duška Radovića i mnogih drugih“, kaže Srđan Vučinić.U takmičarskom programu ove godine će biti prikazano 12 filmova koji se nadmeću za gran pri festivala - nagradu „Aleksandar Saša Petrović“ za najbolju režiju, kao i za nagradu „Gordan Mihić“ za najbolji scenario.„Pored filmova s prostora Balkana, ove godine takmičarski program ima nekoliko filmova nastalih u postsovjetskim državama, što govori o jednoj vrsti otrežnjenja autora s tog velikog prostora, od filozofskog, preko političkog, do sociološkog“, kaže za Sputnjik direktor Festivala autorskog filma Igor Stanković.Pored filma „Konačna sloboda“, nemačkog reditelja Sebastijana Mejsea, ruskog kandidata za Oskara, filma „Opuštanje pesnica“ Kire Kovalenko i filma „Kelti“ Milice Tomović, ubedljive i potresne priče o raspadu jugoslovenskog i srpskog društva tokom devedesetih godina, takmičarski program obuhvata i ostvarenja autora iz Egipta, Bolivije i Kine.Odluku o nagradama doneće žiri u kojem su francuski reditelj, muzičar i fotograf Zigfrid, naš reditelj i scenarista Bojan Vuletić i vizuelna umetnica i rediteljka iz Sarajeva Šejla Kamerić.Kritika licemernog društvaGlavni program ove godine predstavlja osam vrhunskih ostvarenja koja se prikazuju van konkurencije, a među kojima su novi film ruskog reditelja Kirila Serebrenikova „Petrov u gripu“, „Baksuzni seks ili luda pornografija“ rumunskog reditelja Radua Žudea, „Frenč dispeč“ Vesa Andersona, „Povezi me“ Jusukea Hamagučija, rađen prema priči Harukija Murakamija, „Kupe broj 6“ Juhoa Kousmanena, „Žurnal o Želimiru Žilniku“ Janka Baljka.„Film Radua Žudea koji je pobedio u Berlinu je sjajna kritika licemernog društva, ne samo rumunskog, nego i cele Centralne Evrope. To je možda jedan od svega par filmova koji su uključili temu pandemije virusa korona, jer su svi ostali filmovi, zapravo, pravljeni tek u vreme kada je sve ovo krenulo, ili pre toga“, kaže Srđan Vučinić.Festival će biti zatvoren filmom „Žurnal o Želimiru Žilniku“ Janka Baljaka, a nakon projekcije biće održan i razgovor s autorom.„Film je imao svetsku premijeru u Sarajevu. On ne govori samo o Žilnikovom opusu, nego i o istoriji cele bivše Titove Jugoslavije, u sjajnom dokumentarističkom maniru Janka Baljka, a Želimir Žilnik nas sam vodi kroz svoj rad i život“, ističe Srđan Vučinić.Novi, sveži duh BalkanaU takmičarskom programu „Hrabri Balkan“ prikazuju se filmovi iz regiona koji, kako kaže Igor Stanković, donose novi, sveži duh Balkana. Reč je o filmovima autora iz Bosne, Albanije, Srbije, Grčke, raznih formata i žanrova, uključujući kratkometražna i dokumentarna ostvarenja.„U skladu s misijom festivala, ova programska celina otkriva nove, mlade autore koji su na putu da se ostvare, a mi im odajemo priznanje za hrabrost i odvažnost“, kaže Igor Stanković.Ove godine publika će biti u prilici da gleda i filmove u novoj programskoj celini „Sirovo“, koja, kako su naveli organizatori festivala, predstavlja subverzivne, hrabre, sulude, neuravnotežene i jedinstvene autorske vizije provučene kroz prizmu žanra, a obuhvata, pored ostalog, novi film Pola Verhovena „Benedeta" i „Jagnje“ Valdimara Johansona, islandskog kandidata za Oskara.Goran Marković – dobitnik nagrade za životno deloNa otvaranju festivala biće uručena i nagrada za životno delo Goranu Markoviću, kojem je i posvećeno ovogodišnje festivalsko izdanje. Naši sagovornici ističu da će program posvećen uglednom reditelju ove godine biti upriličen i izvan bioskopskih sala i izmešten iz očekivanih filmskih okvira.„Publiku ćemo voditi kroz lokacije na kojima su snimljena kultna ostvarenja Gorana Markovića koja su danas već prepoznata kao deo istorije filma i popularne kulture, poput 'Specijalnog vaspitanja', 'Variole vere', 'Nacionalne klase', filma 'Majstori, majstori' i drugih“, kaže Igor Stanković.Vodič kroz ovo nesvakidašnje filmsko putovanje biće sam Goran Marković, koji će govoriti o radu na filmovima, o anegdotama, sećanjima i saradnicima, uz osvrt na jedan važan segment u istoriji jugoslovenske kinematografije, ali i arhitekturi Beograda koji ju je odredio.Bioskop je sigurno i bezbedno mestoGovoreći o izazovima organizovanja filmskog festivala u vreme pandemije, Igor Stanković kaže da se, nakon prošlogodišnjeg izdanja koje je u velikoj meri bilo ograničeno protivepidemijskim merama, ovogodišnji festival održava u punom kapacitetu.„Bioskop je sigurno mesto. Po svim do danas utvrđenim i izvedenim činjenicama u bioskopu se ne prenosi zaraza, sigurniji je od tržnog centra, od gradskog prevoza, koncerta, kao i od restorana, kafića i svega ostalog. U bioskopu nema interakcije, svi su usmereni na uživanje u filmu, a Festival autorskog filma je upravo posvećen tome“, naglašava Stanković.Filmski program će se prikazivati u Kombank dvorani, kao i u drugim bioskopskim salama u Beogradu, a ove godine po prvi put deo festivalskog programa moći će da pogleda i publika u deset gradova širom Srbije. Gledaoci će, takođe, biti u prilici da deo festivalskog programa prate na internet platformi MojOFF.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, društvo
27. FAF – Filmski pogled na nesreću savremenog čoveka
Parafrazirajući Lava Tolstoja, možemo reći da sve srećne zemlje liče jedna na drugu, a da je svaka nesrećna zemlja - nesrećna na svoj način, posebno danas u vreme pandemije. Upravo te uzbudljive i istinite priče o nesreći savremenog čoveka zajednička su nit ostvarenja na 27. Festivalu autorskog filma, kaže za Sputnjik selektor festivala Srđan Vučinić.
Ovogodišnji Festival autorskog filma održava se od 26. novembra do 3. decembra, a biće otvoren večeras u 19.30 sati u Kombank dvorani premijernom projekcijom filma „Frenč dispeč“ Vesa Andresona.
Gospodin Matija Bećković
Na festivalu se prikazuje više od 80 filmova, u čak 11 programskih celina. Među njima su i domaća ostvarenja „Kelti“ Milice Tomović i „Elegija lovora“ Dušana Kasalice, kao i film „Gospodin“ Puriše Đorđevića, posvećen našem pesniku i akademiku Matiji Bećkoviću, koji će biti prikazan 29. novembra u Domu omladine, kao specijalna projekcija.
„Ovo je jedinstvena prilika da vidimo film koji je reditelj napravio s 98 godina. To je priča o ličnostima koje su značile Bećkoviću, na njegovom životnom putu, od njegove žene Vere Pavlodoljske, preko patrijarha Pavla, do Milovana Đilasa, Duška Radovića i mnogih drugih“, kaže Srđan Vučinić.
U takmičarskom programu ove godine će biti prikazano 12 filmova koji se nadmeću za gran pri festivala - nagradu „Aleksandar Saša Petrović“ za najbolju režiju, kao i za nagradu „Gordan Mihić“ za najbolji scenario.
„Pored filmova s prostora Balkana, ove godine takmičarski program ima nekoliko filmova nastalih u postsovjetskim državama, što govori o jednoj vrsti otrežnjenja autora s tog velikog prostora, od filozofskog, preko političkog, do sociološkog“, kaže za Sputnjik direktor Festivala autorskog filma Igor Stanković.
Pored filma „Konačna sloboda“, nemačkog reditelja Sebastijana Mejsea, ruskog kandidata za Oskara, filma „Opuštanje pesnica“ Kire Kovalenko i filma „Kelti“ Milice Tomović, ubedljive i potresne priče o raspadu jugoslovenskog i srpskog društva tokom devedesetih godina, takmičarski program obuhvata i ostvarenja autora iz Egipta, Bolivije i Kine.
Odluku o nagradama doneće žiri u kojem su francuski reditelj, muzičar i fotograf Zigfrid, naš reditelj i scenarista Bojan Vuletić i vizuelna umetnica i rediteljka iz Sarajeva Šejla Kamerić.
Kritika licemernog društva
Glavni program ove godine predstavlja osam vrhunskih ostvarenja koja se prikazuju van konkurencije, a među kojima su novi film ruskog reditelja Kirila Serebrenikova „Petrov u gripu“, „Baksuzni seks ili luda pornografija“ rumunskog reditelja Radua Žudea, „Frenč dispeč“ Vesa Andersona, „Povezi me“ Jusukea Hamagučija, rađen prema priči Harukija Murakamija, „Kupe broj 6“ Juhoa Kousmanena, „Žurnal o Želimiru Žilniku“ Janka Baljka.
„Film Radua Žudea koji je pobedio u Berlinu je sjajna kritika licemernog društva, ne samo rumunskog, nego i cele Centralne Evrope. To je možda jedan od svega par filmova koji su uključili temu pandemije virusa korona, jer su svi ostali filmovi, zapravo, pravljeni tek u vreme kada je sve ovo krenulo, ili pre toga“, kaže Srđan Vučinić.
Festival će biti zatvoren filmom „Žurnal o Želimiru Žilniku“ Janka Baljaka, a nakon projekcije biće održan i razgovor s autorom.
„Film je imao svetsku premijeru u Sarajevu. On ne govori samo o Žilnikovom opusu, nego i o istoriji cele bivše Titove Jugoslavije, u sjajnom dokumentarističkom maniru Janka Baljka, a Želimir Žilnik nas sam vodi kroz svoj rad i život“, ističe Srđan Vučinić.
U takmičarskom programu „Hrabri Balkan“ prikazuju se filmovi iz regiona koji, kako kaže Igor Stanković, donose novi, sveži duh Balkana. Reč je o filmovima autora iz Bosne, Albanije, Srbije, Grčke, raznih formata i žanrova, uključujući kratkometražna i dokumentarna ostvarenja.
„U skladu s misijom festivala, ova programska celina otkriva nove, mlade autore koji su na putu da se ostvare, a mi im odajemo priznanje za hrabrost i odvažnost“, kaže Igor Stanković.
Ove godine publika će biti u prilici da gleda i filmove u novoj programskoj celini „Sirovo“, koja, kako su naveli organizatori festivala, predstavlja subverzivne, hrabre, sulude, neuravnotežene i jedinstvene autorske vizije provučene kroz prizmu žanra, a obuhvata, pored ostalog, novi film Pola Verhovena „Benedeta" i „Jagnje“ Valdimara Johansona, islandskog kandidata za Oskara.
Goran Marković – dobitnik nagrade za životno delo
Na otvaranju festivala biće uručena i nagrada za životno delo Goranu Markoviću, kojem je i posvećeno ovogodišnje festivalsko izdanje. Naši sagovornici ističu da će program posvećen uglednom reditelju ove godine biti upriličen i izvan bioskopskih sala i izmešten iz očekivanih filmskih okvira.
„Publiku ćemo voditi kroz lokacije na kojima su snimljena kultna ostvarenja Gorana Markovića koja su danas već prepoznata kao deo istorije filma i popularne kulture, poput 'Specijalnog vaspitanja', 'Variole vere', 'Nacionalne klase', filma 'Majstori, majstori' i drugih“, kaže Igor Stanković.
Vodič kroz ovo nesvakidašnje filmsko putovanje biće sam Goran Marković, koji će govoriti o radu na filmovima, o anegdotama, sećanjima i saradnicima, uz osvrt na jedan važan segment u istoriji jugoslovenske kinematografije, ali i arhitekturi Beograda koji ju je odredio.
Bioskop je sigurno i bezbedno mesto
Govoreći o izazovima organizovanja filmskog festivala u vreme pandemije, Igor Stanković kaže da se, nakon prošlogodišnjeg izdanja koje je u velikoj meri bilo ograničeno protivepidemijskim merama, ovogodišnji festival održava u punom kapacitetu.
„Bioskop je sigurno mesto. Po svim do danas utvrđenim i izvedenim činjenicama u bioskopu se ne prenosi zaraza, sigurniji je od tržnog centra, od gradskog prevoza, koncerta, kao i od restorana, kafića i svega ostalog. U bioskopu nema interakcije, svi su usmereni na uživanje u filmu, a Festival autorskog filma je upravo posvećen tome“, naglašava Stanković.
Filmski program će se prikazivati u Kombank dvorani, kao i u drugim bioskopskim salama u Beogradu, a ove godine po prvi put deo festivalskog programa moći će da pogleda i publika u deset gradova širom Srbije. Gledaoci će, takođe, biti u prilici da deo festivalskog programa prate na internet platformi MojOFF.
