Istina nije bitna: Procurio poslednji razgovor Bajdena i bivšeg predsednika Avganistana
18:05 01.09.2021 (Osveženo: 18:25 01.09.2021)
© Foto : Youtube/PBS NewsHour/Printscreen
Pratite nas
Poslednji telefonski razgovor američkog predsednika Džoa Bajdena i njegovog tadašnjeg avganistanskog kolege Ašrafa Ganija, održan je 23. jula i trajao je 14 minuta. Američki predsednik nahvalio je avganistansku vojsku, koja se ubrzo raspala pred naletom talibana (organizacija zabranjena u Rusiji), a 20 dana kasnije pao je i Kabul.
U razgovoru su Bajden i Gani, između ostalog, diskutovali o vojnoj pomoći SAD Avganistanu, političkoj strategiji i menjanju percepcije javnosti, objavio je Rojters, čiji su stručnjaci potvrdili autentičnost snimka razgovora dobijenog od anonimnog izvora.
Iz transkripta poziva može se zaključiti da nisu bili u potpunosti svesni razmera opasnosti koja preti od talibana, niti su bili spremni na mogućnost da cela zemlja padne u njihove ruke u svega nekoliko nedelja.
Samo 23 dana nakon poziva Gani je pobegao iz zemlje, talibani su preuzeli Avganistan, a SAD su pokrenule masovnu evakuaciju svojih državljana i saveznika u kojoj je u naredne dve nedelje iz zemlje avionima prevezeno više od 123.000 osoba.
Američki predsednik nudio je vojnu pomoć vladi u Kabulu pod uslovom da tadašnji predsednik Avganistana uveri javnost da ima plan kojim će preuzeti kontrolu nad izrazito napetom situacijom u zemlji.
„Nastavićemo da pružamo vazdušnu podršku vašim snagama ako znamo kakav je plan“, poručio je Bajden Ganiju.
Bajden je Ganiju savetovao da dobije podršku moćnih ljudi u Avganistanu za svoju vojnu strategiju i potom na čelo vojske postavi „ratnika“, aludirajući na ministra odbrane, generala Bismilaha Kana Mohamadija (general Mohamadi se nakon pada Kabula pridružio pokretu otpora talibanima u dolini Pandžšir i javno pozvao na hapšenje Ganija „jer je izdao domovinu“).
Tokom razgovora, Bajden je nahvalio Oružane snage Avganistana, koje su trenirali i finansirali upravo Amerikanci.
„Jasno je da imaš najbolju vojsku. Imaš 300.000 dobro naoružanih vojnika, koji znaju da se bore, protiv maksimalno 80.000 pobunjenika“, rekao je američki predsednik. Bilo je to samo nekoliko dana pre nego što je avganistanska vojska počela da se raspada u raznim delovima zemlje, neretko predajući provincijska središta posle neznatnog ili nikakvog otpora.
Da je Bajden shvatao da se sled događaja u Avganistanu ne odvija povoljno, ukazuje deo razgovora u kojem poručuje da vlada u Kabulu ima problem „percepcije“:
„Ne treba da ti govorim da je utisak širom sveta, ali i u delovima Avganistana, da se stvari ne odvijaju dobro u borbi s talibanima. Potrebno je stvoriti drugačiju sliku o stanju stvari, bez obzira da li je to istina, ili nije“, rekao je Bajden i dodao da bi bilo dobro kad bi važni političari u Avganistanu održali zajedničku konferenciju za štampu na kojoj bi podržali novu vojnu strategiju.
„To bi promenilo percepciju, a to bi puno značilo“, zaključio je Bajden.
Novinari Rojtersa smatraju da se iz sadržaja razgovara može zaključiti da Bajden ipak nije očekivao totalni kolaps avganistanske vojske i pad države u ruke talibana koji se dogodio samo 23 dana nakon razgovora s Ganijem, a i ako jeste, to se ne vidi iz razgovora.
„Nastavićemo da se žestoko borimo, diplomatski, politički i ekonomski, da osiguramo ne samo da tvoja vlada opstane, nego da i jača“, rekao je američki predsednik avganistanskom kolegi.
Na molbe Rojtersa za komentar nisu se oglasili ni Bela kuća, ni Ašraf Gani.
Što se tiče Ganija, on je u razgovoru Bajdenu rekao kako veruje da se može postići mir ako se „izbalansira“ vojna situacija, ali je i poručio da „moraju brzo reagovati“.
„Suočeni smo s totalnom invazijom od strane talibana, uz punu logističku podršku Pakistana i najmanje 10 do 15 hiljada međunarodnih terorista“, rekao je Gani koji i danas tvrdi da su političke strukture u Pakistanu bile ključne za reorganizaciju talibana.
U vreme kada su Bajden i Gani razgovarali, talibani su već kontrolisali oko polovine provincijskih središta. Vlada u Kabulu u javnost je tada puštala obećanja o promeni vojne strategije, s naglaskom na odbranu velikih gradova, umesto borbe za ruralne teritorije. Bajden je taj najavljeni zaokret podržavao, tvrdeći da će to promeniti percepciju o stanju u Avganistanu.
„Ja nisam vojnik i stoga vam ne govorim kakav bi tačno trebalo da bude vaš plan, ali time nećete dobiti samo više pomoći, nego će se i promeniti utisak“, rekao je američki predsednik.
Gani je pak poručio da će američka podrška avganistanskoj vojsci „omogućiti pravu mobilizaciju“.
Da je ova promena strategije zapravo bila tek iluzija, pokazuje razvoj događaja u narednim nedeljama kada su talibani preuzimali sve više gradova i provincija. Često uz minimalni otpor demoralisanih avganistanskih vojnika, a ponekad i doslovno bez ispaljenog metka, nakon dogovora s lokalnim čelnicima.
Osim uzaludnih ideja o promeni strategije i percepcije, razgovor Bajdena i Ganija ukazao je na još jedan od ključnih problema vlasti u Kabulu, a to su unutrašnje političke borbe i sveopšta razjedinjenost.
Kada je Bajden zamolio Ganija da na svoju pres konferenciju uključi i bivšeg predsednika države Hamida Karzaija, on je to odbio tvrdeći da to ne bi pomoglo.
„Ne možemo dovesti svaku osobu, pogotovo ne njega koji u svemu ide kontra naše vlasti. Zadnji put kad sam se susreo s njim razgovarali smo 110 minuta tokom kojih me psovao i optuživao da sam američki sluga“, kazao je Gani, na šta mu je Bajden odvratio da će se suzdržati od komentara.
