https://lat.sputnikportal.rs/20210824/kako-je-bih-od-najveceg-proizvodjaca-biljke-vecne-mladosti-dozivela-potpuni-krah-1128779070.html
Kako je BiH od najvećeg proizvođača biljke večne mladosti doživela potpuni krah
Kako je BiH od najvećeg proizvođača biljke večne mladosti doživela potpuni krah
Sputnik Srbija
Kako je Bosna i Hercegovini u euforiji zbog dobre zarade postala najveći plantažni proizvođač smilja na svetu u kratkom periodu, a u još kraćem doživela krah i... 24.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-24T19:57+0200
2021-08-24T19:57+0200
2021-08-26T04:07+0200
ekonomija
bosna i hercegovina (bih)
region – ekonomija
region
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/18/1128778730_0:32:1920:1112_1920x0_80_0_0_c37c4752e93e0963a22bab7c9a7e18db.jpg
O pomami za unosim poslom sa smiljem, koje je zbog svojih čudesnih sastojaka u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji nazvano „biljkom večne mladosti“, a u Hercegovini zbog dobre zarade od proizvodnje „žutim zlatom“ za portal „Kliks“ govorio je predsednik Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH Ahmed Džubur.Džubur, koji je godinama bio na čelu Agromediteranskog fakulteta u Mostaru, podsetio je da BiH do pre sedam godina uopšte nije znala za plantažnu proizvodnju smilja, izuzimajući jedan mali zasad kod Stoca, vrlo simbolične površine.Kada je pre nekoliko godina u Francuskoj krenula ekspanzija proizvodnje produkata na bazi smilja, došlo je do nagle potražnje za ovom biljkom na svetskom tržištu, što su mnogi videli kao dobru priliku za zaradu.U tom momentu maksimalna cena smilja bila je 5,20 konvertibilnih maraka po kilogramu sveže mase, što je bila izuzetno dobra zarada. Ali kako je cena jednog litra ulja na tržištu bila iznad 3.000 evra, masovno su počele da se otvaraju destilerije u Hercegovini.Od euforije do krahaSlična euforija je bila u Hrvatskoj, Crnoj Gori i delomično u Albaniji, jer je u svim ovim zemljama došlo do naglog povećanja površina pod smiljem, što se, kako Džubur ističe, neargumentovano pripisivalo tome da je zbog rata u Siriji Sirijcima onemogućeno da proizvode smilje za svetsko tržište, a to je bila netačna informacija.„U to vreme farmaceutska i kozmetička svetska industrija, kao i sve druge branše, prave globalne sajmove, pre svega eteričnih ulja, gde se pojavljuju najznačajniji proizvođači i ponuđači i naravno oni koji treba da otkupe ta ulja. A na sajmu u nemačkom gradu Esenu pojavio se najveći broj ponuđača iz ovih krajeva“, naveo je Džubur.Veliki broj ljudi je, prema njegovim rečima, tada ušao u biznis tako da su stotine i hiljade hektara do tada potpuno neobrađenog zemljišta pretvorili u plodna zemljišta za proizvodnju smilja.Džubur je istakao da se tom prilikom nije poštovalo da eterično ulje smilja mora da bude ekološki potpuno čisto.„Ljudi su u borbi protiv bolesti i štetočina koristili hemijska sredstva koja u sebi imaju svega, od rezidua, teških metala, pesticida i svega što se kod proizvedenog eteričnog ulja nije moglo sakriti. Sofisticirane hemijske analize koje su rađene u Institutu u Beogradu su pokazale da je hercegovačko ulje u brojnim slučajevima potpuno nepodobno za upotrebu, ne samo za farmaceutske nego i kozmetičke svrhe. Onda se od situacije euforije da je ulje prodavano za više od 3.000 evra došlo u situaciju da je cena ulja pala praktično na 400 evra“, objasnio je Džubur.Uzimajući u obzir činjenicu da se destilacija radi dva puta godišnje i da se za proizvodnju jednog litra ulja potroši sirovine, energije i drugih resursa gotovo koliko se na kraju naplati, to je postao neisplativ proces.Nauštrb jednog broja ljudi, koji su bili spremni da proizvedu ekološki i organski prihvatljivo ulje, oni koji uopšte nisu gledali kako da dođu do cilja koristili su nedopustiva sredstva da bi ostvarili zaradu koju su zamislili.Džubur navodi i da se dešavalo da su neki proizvođači sadnice smilja, u slučaju pojave bolesti i štetočina ili kada im listovi požute, prskali farbom zelene boje, što je dovodilo do toga da ulje bude jako lošeg sastava.„Čak je bilo primera i da se takvo ulje, koje je prodavano na inostranom tržištu, neretko mešalo s jestivim uljem, pa su međunarodni farmaceutski i kozmetički stručnjaci zaključili da kupovina ulja iz BiH nije pouzdana i da je treba izbegavati. To je glavni razlog kraha“, tvrdi Džubur.
https://lat.sputnikportal.rs/20210712/kovid-podstakao-prodaju-lekovito-bilje-1125872513.html
https://lat.sputnikportal.rs/20201021/biljka-koju-zovu-bozji-dar--raste-svuda-cak-i-zimi-a-mnogi-su-zaboravili-njene-cudotvorne-moci-1123635309.html
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
proizvodnja smilja u bih, bosna i hercegovina, biljka večne mladosti, eterična ulja, smilje, bih, proizvodnja, krah, proizvodnja smilja u bih, bosna i hercegovina, biljka večne mladosti, eterična ulja, smilje, bih, proizvodnja, krah
proizvodnja smilja u bih, bosna i hercegovina, biljka večne mladosti, eterična ulja, smilje, bih, proizvodnja, krah, proizvodnja smilja u bih, bosna i hercegovina, biljka večne mladosti, eterična ulja, smilje, bih, proizvodnja, krah
Kako je BiH od najvećeg proizvođača biljke večne mladosti doživela potpuni krah
19:57 24.08.2021 (Osveženo: 04:07 26.08.2021) Kako je Bosna i Hercegovini u euforiji zbog dobre zarade postala najveći plantažni proizvođač smilja na svetu u kratkom periodu, a u još kraćem doživela krah i mnoge zavila u crno, neverovatna je priča koja govori o neodgovornom ponašanju onih koji krše poslovna pravila i etičke kodekse.
O pomami za unosim poslom sa smiljem, koje je zbog svojih čudesnih sastojaka u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji nazvano „
biljkom večne mladosti“, a u Hercegovini zbog dobre zarade od proizvodnje „žutim zlatom“ za portal „Kliks“
govorio je predsednik Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH Ahmed Džubur.
Džubur, koji je godinama bio na čelu Agromediteranskog fakulteta u Mostaru, podsetio je da BiH do pre sedam godina uopšte nije znala za plantažnu proizvodnju smilja, izuzimajući jedan mali zasad kod Stoca, vrlo simbolične površine.
Kada je pre nekoliko godina u Francuskoj krenula ekspanzija proizvodnje produkata na bazi smilja, došlo je do nagle potražnje za ovom biljkom na svetskom tržištu, što su mnogi videli kao dobru priliku za zaradu.
„Tada je u Hercegovini počela plantažna proizvodnja, gde su za nekoliko godina površine pod smiljem postale tolike da je Bosna i Hercegovina bila globalno najveći plantažni proizvođač smilja na svetu“, rekao je Džubur.
U tom momentu maksimalna cena smilja bila je 5,20 konvertibilnih maraka po kilogramu sveže mase, što je bila izuzetno dobra zarada. Ali kako je cena jednog litra ulja na tržištu bila iznad 3.000 evra, masovno su počele da se otvaraju destilerije u Hercegovini.
Slična euforija je bila u Hrvatskoj, Crnoj Gori i delomično u Albaniji, jer je u svim ovim zemljama došlo do naglog povećanja površina pod smiljem, što se, kako Džubur ističe, neargumentovano pripisivalo tome da je zbog rata u Siriji Sirijcima onemogućeno da proizvode smilje za svetsko tržište, a to je bila netačna informacija.
„U to vreme farmaceutska i kozmetička svetska industrija, kao i sve druge branše, prave globalne sajmove, pre svega eteričnih ulja, gde se pojavljuju najznačajniji proizvođači i ponuđači i naravno oni koji treba da otkupe ta ulja. A na sajmu u nemačkom gradu Esenu pojavio se najveći broj ponuđača iz ovih krajeva“, naveo je Džubur.
Veliki broj ljudi je, prema njegovim rečima, tada ušao u biznis tako da su stotine i hiljade hektara do tada potpuno neobrađenog zemljišta pretvorili u plodna zemljišta za proizvodnju smilja.
Džubur je istakao da se tom prilikom nije poštovalo da eterično ulje smilja mora da bude ekološki potpuno čisto.
„Ljudi su u borbi protiv bolesti i štetočina koristili hemijska sredstva koja u sebi imaju svega, od rezidua, teških metala, pesticida i svega što se kod proizvedenog eteričnog ulja nije moglo sakriti. Sofisticirane hemijske analize koje su rađene u Institutu u Beogradu su pokazale da je hercegovačko ulje u brojnim slučajevima potpuno nepodobno za upotrebu, ne samo za farmaceutske nego i kozmetičke svrhe. Onda se od situacije euforije da je ulje prodavano za više od 3.000 evra došlo u situaciju da je cena ulja pala praktično na 400 evra“, objasnio je Džubur.
Uzimajući u obzir činjenicu da se destilacija radi dva puta godišnje i da se za proizvodnju jednog litra ulja potroši sirovine, energije i drugih resursa gotovo koliko se na kraju naplati, to je postao neisplativ proces.
Nauštrb jednog broja ljudi, koji su bili spremni da proizvedu ekološki i organski prihvatljivo ulje, oni koji uopšte nisu gledali kako da dođu do cilja koristili su nedopustiva sredstva da bi ostvarili zaradu koju su zamislili.
Džubur navodi i da se dešavalo da su neki proizvođači sadnice smilja, u slučaju pojave bolesti i štetočina ili kada im listovi požute, prskali farbom zelene boje, što je dovodilo do toga da ulje bude jako lošeg sastava.
„Čak je bilo primera i da se takvo ulje, koje je prodavano na inostranom tržištu, neretko mešalo s jestivim uljem, pa su međunarodni farmaceutski i kozmetički stručnjaci zaključili da kupovina ulja iz BiH nije pouzdana i da je treba izbegavati. To je glavni razlog kraha“, tvrdi Džubur.
