Mladi naučnik dr Marko Krčo, prisećajući se svojih početaka, kaže da je oduvek želeo da bude astronom.
„Više puta sam bio primamljen da možda napustim astronomiju i da se bavim nečim mnogo isplativijim i bezbednijim ali svaki put kada sam to pomislio bilo mi je dosadno… Razlog zašto sam astronom je da mi je to zabavno i interesantno. Volim da razmišljam o tim problemima, volim da vidim nešto što niko pre nije video“, objašnjava dr Krčo.
Rođen u Bečeju, mladost je proveo u Njujorku, a doktorirao na Kornel univerzitetu ali i dosegao visine - naučne, pa i svemirske. Poslednjih pet godina ima privilegiju da radi na najvećem radio - teleskopu na svetu - u Kini, i to kao jedini Srbin na tom projektu.
Pogled na svemir – iz Kine
Astronoma u svetu ima negde otprilike između 30 i 50 hiljada što je jedan mali grad. Dr Krčo spada u grupu koja je najaktivnija u ovom poslu, a u Kini ima najviši rang stranog naučnika u oblasti astronomije.
„Ja sam ekspert i specijalista za radio astronomiju, za rad na najvećim teleskopima. Zato su me tu i doveli, jer sam imao iskustvo sa ogromnim teleskopima," objašnjava astrofizičar.
Radno mesto, odnosno teleskop na kome radi, smešten je na specifičnom mestu među planinama, praktično u divljini, i to ima svoj razlog.
„Na tim radiofrekvencijama nebo je veoma tamno i mi tražimo veoma slabe signale. Zato su nam potrebni tako ogromni teleskopi koji imaju 500 metara u prečniku. Mi skupljamo tu svetlost, fokusiramo je na jednu tačku i zato je to direktno vezano za lokaciju,“ objašnjava on.
Inače, u stanici nisu dozvoljeni mobilni telefoni niti vaj-faj, a od automobila su dozvoljeni dizelaši ili električna kola jer automobili na benzin stvaraju varnice koje emituju jake signale koji ometaju rad.
Svemir za nekog tama, za nekog romantika
Govoreći o svom radu, dr Krčo kaže da ljudi na svemir gledaju i sa ushićenjem i sa strahom, nekome je tama i bezdan, a neko u njemu vidi romantiku.
„Mi u stvari pokušavamo da osvetlimo tu tamu. Ali za to ne treba hrabrost jer to je nešto što te poziva da se susretneš sa nečim što ne znaš. A to je privilegija,“ kaže on.
Zvezde, mesečina i sunčeva svetlost su bile i ostale inspiracija za pesnike i pisce vekovima. Zvezde i njihov nastanak je upravo tema koja zanima sagovornika Sputnjika.
„Kosmos je pun gasova. Helijuma i vodonika ima ima najviše i oni čine oko 98 odsto svih gasova. Ti gasovi pod silom gravitacije mogu da se skupe, zgusnu i ako gasa ima dovoljno i ako su dovoljno gusti u centru će se napraviti jezgro od koga će eventualno da se stvori Sunce. Dakle, sve što treba je masa i gravitacija da se stvore zvezde“ objašnjava mladi naučnik.
Taj proces je interesantan a zadnjih 30-40 godina svi koji rade u toj oblasti pokušavaju da, kako kaže Krča, reše jedan problem.
Hoće li se Sunce „zagrcnuti“?
„Mi znamo koliko ima zvezda u našoj galaksiji i koliko dugo zvezda traje odnosno koliki joj je životni vek. Za one najveće to može biti nekoliko miliona godina a za manje i do deset ili 12 milijardi godina. Naše Sunce je tipično i ono pretvara vodonik u helijum u svom jezgru. Kada nema dovoljno vodonika prestaće proces fuzije i krenuće novi proces u kome helijum kreće da gori. I u momentu kada prelazi sa jedne vrste goriva na drugo „Sunce će se zagrcnuti“ i kada se to desi ono će se raširiti i da postane crveno. Kad kažem da se raširi, mislim da će se desiti do te tačke da će progutati našu zemlju,“ objašnjava dr Krčo.
Gravitacija neće moći više da ga drži i taj omotač našeg Sunca će ispariti i postaće maglina a u centru će ostati jezgro koje će u prvom momentu biti vrelo – svetleće belo.
„Ali kroz milijarde godina ono će se ohladiti ali će u omotu biti gasovi od kojih se naše Sunce sastoji, mešaće se sa drugim gasovima u galaksiji i ako naiđe na neki drugi oblak odjednom će biti dovoljno gravitacije da se stvaraju nove zvezde od tog spoja,“ priča astrofizičar.
Naučnici su do ovog saznanja došli, prema objašnjenju sagovornika emisije, posle decenija i decenija rada, a sada su ga razumeli i izrazili jednačinama.
„Ja sad mogu da uzmem te jednačine i da napravim kompjuterski model našeg Sunca, da počnem sa par parametara koji će predvideti temperaturu našeg Sunca, koliko sjaji, kako se ponaša, čak i magnetska polja i rotacije“, objašnjava on.
Marko Krčo je sa Marinom Rajević Savić razgovarao i o tome postoji li veza između vere u besmrtnost i nauke, o tome šta su kroz istoriju o toj temi govorili drugi naučnici, ali i o borbi naučnika protiv korona virusa.
