„Nema sumnje da Srbija ni iz daleka nije srećna zbog toga. Kosovo je, kako oni kažu 'njihov Jerusalim'. Ali oni imaju mnoge prijatelje koji su priznali Kosovo, počev od nas (Izraela) do Francuske, Nemačke i mnoge druge. Ipak, biće neko vreme teže jer nam je Srbija vrlo bliska“, rekao je Orian koji je i nerezidencijalni ambasador u Severnoj Makedoniji, za nezavisnu američku novinsku agenciju „Medija lajn“.
On je izrazio uverenje da će Kosovo i Srbija ispuniti obaveze koje su preuzeli u Vašingtonu i da znaju šta je deo dogovora, aludirajući između ostalog na obećanje Srbije da će premestiti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.
Lideri Kosova i Srbije su 4. septembra 2020. u Beloj kući, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, potpisali odvojene verzije sporazuma o normalizaciji međusobnih ekonomskih odnosa. Srbija se jednom od tačaka obavezala da ambasadu u Izraelu premesti iz Tel Aviva u Jerusalim, a Kosovo na uzajamano priznavanje s Izraelom.
„Naš najbliži saveznik je bez sumnje Srbija ali mi takođe imamo bliske odnose sa (Severnom) Makedonijom i Albanijom. Mi takođe imamo bliske odnose sa Crnom Gorom“, rekao je Orian govoreći o balkanskim zemljama.
On je odnose sa Bosnom i Hercegovinom opisao kao korektne, objasnivši da to znači da su „dobri, ali ne toliko topli“ zbog Bošnjaka koji su više pod uticajem Turske i Irana, a manje proizraelski.
Izraelsko priznanje Kosovo smatra velikim dostignućem, navodi agencija čije pisanje prenose izraelski mediji. Faruk Ajeti, naučni saradnik Austrijskog instituta za međunarodne odnose je podsetio da nijedna nova zemlja u poslednje dve godine to nije učinila i da bi sada potez Izraela mogao da ih na to navede. To mišljenje deli i Greg Delavi, bivši ambasador SAD na Kosovu.
Džonatan Friman, stručnjak za međunarodne odnose sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu smatra da Izrael ima velike koristi zbog novih veza sa Kosovom i Balkanom u celini, uključujući činjenicu da to stvara nova tržišta za poljoprivredu, energiju i infrastrukturu i da Izrael dobija „novog saveznika u borbi protiv islamskog ekstremizma, protiv Irana“.
On je podsetio da su Kosovo i Srbija u Vašingtonu saglasili da stave pro-iranski libanski ekstremistički Hezbolah na listu terorističkih organizacija.
„Svi dobri ekonomski koraci koji se dešavaju na Balkanu su dobri za nas i mi to vidimo kao sporazum o stabilizaciji Balkana, što je dobro za svakog“, rekao je ambasador Orian, složivši se s ocenom Frimana da ekonomski i politički stabilnija područja manje mogu koristiti oni koji prete bezbednosti Izraela.
Bivši ambasador Poljske u Ukrajini, stručnjak za zemlje Balkana u Evropskom parlamentu, Jan Pieklo međutim smatra da Kosovo i Balkan nisu prioritet za Vladu Izraela i da ima mnogo važnijih stvari bližih toj zemlji.
Sa tim se slaže i Ostin Doler, gostujući profesor u Centru Pen Bajden za diplomatiju i globalni anganžman u Vašingtonu, koji misli da zemlje Balkana nemaju velike koristi od odnosa s Izraelom i da to može da nanese štetu izgledima za njihovo članstvo u EU.
On je naveo primer država koje su stale na stranu Izraela kada je najavljivao aneksiju dela Zapadne obale, čemu se EU oštro protivi.
Prema Doleru, približavanje Izraelu za Kosovo signal je posvećenost SAD, a u novim kosovsko-izraelskim odnosima se ne radi o njima, već o SAD. Američka umešanost u dijalog Kosovo-Srbija bio je nespretan pokušaj Trampove administracije da osigura pobedu u spoljnoj politici pred predsedničke izbore u novembru.
Izrael je nastojao da se još više dodvori toj administraciji, a Kosovu je kao i ranije bio cilj da uspostavi što više diplomatskih odnosa sa što je više moguće zemalja, kaže on.
Što se tiče dobrih odnosa Izraela sa nekim zemljama Balkana oni su zasnovani na spasavanju Jevreja tokom Holokasta u Drugom svetskom ratu. To je činilo stanovništvo Srbije, a isto važi i za Albance, rekao je Friman sa Hebrejskog univerziteta.
„Izrael je razmatrao priznanje Kosova godinama. Postojao je tu srpski element koji je opravdano tražio od nas da ne preduzmemo takav korak“, rekao je ambasador Orian, ocenivši da je Izrael na kraju dobio „paket sporazum“ koji su mu SAD ponudile, a Srbija i Kosovo najavili otvaranje ambasada u Jerusalimu.
Jedan od glavnih prioriteta premijera Izraela Benjamina Netanjahua je da što više zamalja otvori ambasade u Jerusalimu i prizna da je to glavni grad Izraela.
Za sada su to učinile samo SAD i Gvatemala, a Malavi i Hondurs su obećali da će preseliti svoje ambasade iz Tel Aviva u taj grad, prenosi B 92.
