„Zaista se nadam da će sada emocije biti potisnute u drugi plan. Inače, upravo zbog toga sada nije najbolje vreme da se tema statusa Nagorno-Karabaha postavi kao prioritet. Ona ostaje za budućnost“, rekao je on.
Ministar je uverio da će ruski mirovnjaci osiguravati interese i azerbejdžanske i jermenske strane.
„A na status ćemo se vratiti. Glavno je da o statusu kasnije budu konkretne, smirene pravne diskusije između Jermenije i Azerbejdžana na osnovu dobrosusedstva koje svi moramo da obnovimo u regionu“, rezimirao je Lavrov.
Pitanje statusa Nagorno-Karabaha trebalo bi da se reši između Jermenije i Azerbejdžana, Rusija je spremna da pomogne u pronalaženju rešenja koje će doprineti osiguranju mira i stabilnosti u regionu, dodao je Lavrov.
„Što se tiče egzotičnog predloga za uključivanje Nagorno-Karabaha u Rusku Federaciju: znate, koliko ja shvatam, niko nije priznao nezavisnost Nagorno-Karabaha, uključujući i Jermeniju. Mi uopšte ne mislimo o tome. Polazimo od činjenice da sva pitanja o ovom regionu treba da se rešavaju između zemalja koje se ovde nalaze, pre svega između Jermenije i Azerbejdžana. Bićemo spremni da pomognemo u traženju i pronalaženju takvog rešenja koje će obezbeđivati mir, stabilnost i bezbednost u ovom regionu“, istakao je ministar.
Podsetio je i da status Nagorno-Karabaha namerno nije pomenut u zajedničkoj izjavi trojice lidera.
„Teritorija na kojoj su raspoređeni ruski mirovnjaci predtavlja zonu odgovornosti ruskog mirovnog kontingenta. Upravo odatle polazimo u našim kontaktima sa Jerevanom i Bakuom. Trenutno se razrađuju takve nijanse, detalji vezani za organizaciju saobraćajne komunikacije, snabdevanja zone odgovornosti mirovnih snaga, pružanja humanitarne pomoći ljudima koji su se tamo vratili. Već se 50 hiljada Jermena vratilo tamo iz Jermenije“, objasnio je on.
Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom. Dokument potpisan 10. novembra predstavlja četvrti pokušaj postizanja stabilne deeskalacije. Prethodna tri bila su neuspešna.
Pročitajte još:
