Iako je virus korona osakatio mnoge svetske ekonomije, japanski budžet podstaći će vojsku te zemlje sa 51,7 milijardi dolara. Deo novca biće iskorišćen za razvoj dalekometnih krstarećih raketa, ratnih brodova i naprednog nevidljivog aviona lovca koji pravi kompanija „Micubiši hevi industriz“ uz pomoć američkog „Lokid Martina“.
Japan, inače, Kinu i Severnu Koreju posmatra kao potencijalne bezbednosne pretnje. S druge strane, ta dalekoistočna zemlja ima tesnu bezbednosnu saradnju s Amerikom, čije trupe su u velikom broju prisutne u toj državi, budući da u 90 baza ima oko 50.000 američkih vojnika.
Japan jača pod „kišobranom“ Amerike
Nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Japana Milan Mišić za Sputnjik kaže da najnovije naoružavanje Japana ima svoj koren u američkoj okupaciji te zemlje nakon Drugog svetskog rata.
Japanu je, prema Ustavu nametnutom od strane SAD nakon tog globalnog konflikta, rat zabranjen kao mogućnost rešavanja međunarodnih sporova, a nije dozvoljeno ni da ima vojsku, već samo odbrambene snage, koje danas broje oko 250.000 ljudi.
Pod američkim „kišobranom“ Japan se vremenom ekonomski obnavljao, a tema vojnog osamostaljivanja je produbljivana u ovom veku, pogotovo u poslednje četiri godine, tokom kojih je aktuelni predsednik SAD Donald Tramp kritikovao američke saveznike u kontekstu zloupotrebe zaštite Sjedinjenih Država.
„U Japanu se već godinama, pa i decenijama vode političke rasprave o tome kako je došlo vreme da ta zemlja postane ’normalna‘, odnosno da ima sopstvenu vojsku. Deo tog procesa su i razgovori i konkretni planovi za jačanje japanskih oružanih snaga. To je pozadina i najnovijih zbivanja i najnovije japanske strategije, koja se sprovodi u koordinaciji sa i uz saglasnost SAD, koje ostaju ključni saveznik, s obzirom na prisustvo Kine u neposrednom susedstvu Japana i dosta dramatičnu istoriju te dve zemlje. Kinezi Japance pamte, pre svega, kao okupatore“, napominje Mišić.
Osvrćući se na uticaj proizvodnje oružja na ekonomiju, koja je već pogođena krizom izazvanom virusom korona, Mišić ističe da će ona održavati ekonomske tokove aktivnim i doprineti BDP-u Japana.
„Kao merkantilistička nacija, Japan nije zainteresovan za geopolitička nadigravanja. Ono što želi da zadrži, to je status kvo u Južnom kineskom moru, gde ima nekoliko japanskih ostrva, koja mu omogućavaju da proširi svoje teritorijalne vode“, predočava Mišić.
Delikatna igra SAD
Mišić smatra da treba očekivati da će, po početku mandata, izabrani predsednik SAD Džo Bajden nastojati da popravi kako transatlantsko, tako i transpacifičko savezništvo, koje je Tramp narušio.
„Vojno prisustvo Amerike na Dalekom istoku je veliko, isto kao i u Evropi. Pored Japana, američke snage su stacionirane i u Južnoj Koreji, a imamo i neka pacifička ostrva na kojima se takođe nalaze američke baze. Činjenica je da se Bajdenov tim, bar onaj sastav koji je objavljen, za razliku od Trampovog, oslanja na kompetentne, karijerne diplomate, koji znaju da funkcionišu u multilateralnom sistemu, koji je Tramp prezirao. To je jedna delikatna igra. Interes Amerike nije da Japan ponovo postane preambiciozna pacifička sila, ali svakako joj nije u interesu ni da bude potpuno zavisan od njenog ’nuklearnog kišobrana‘“, zaključuje Mišić.
Saznajte: Kada će Amerikanci otići iz Japana?
