Mikroorganizmi su sve otporniji a taj proces ubrzava sve masovnija upotreba sredstava za njihovo uništavanje kod ljudi, životinja i poljoprivrednih kultura, ističe se u tekstu FAO objavljenom povodom Svetske nedelje svesti o zaraznim bolestima koja je upravo obeležena.
Najmanje 700 hiljada ljudi godišnje umre od zaraze disajnih puteva i urinarnog trakta, kao i od polno prenosivih bolesti, koje je zbog otpornosti njihovog izazivača sve teže lečiti, podseća FAO.
Otpornost na lekove sve je prisutnija i u poljoprivredno-prehrambenom sektoru privrede i preti globalnoj bezbednosti proizvodnji hrane, tvrdi FAO.
Ne pomažu ni najjači lekovi
“Širom sveta ljudi, životinje i biljke već umiru od infekcija koje ne mogu da se leče čak ni najjačim lekovima protiv mikroorganizama”, navodi se dalje.
“Ako se problem otpornosti mikroorganizama na lekove ne reši, sledeća pandemija s kojom ćemo da se suočimo mogla bi da bude bakterijska i puno smrtonosnija, zbog lekova koji više ne deluju”, napominje zamenica generalnog direktora FAO Marija Helena Semedo.
Otpornost mikroorganizama na lekove spada među globalne pretnje, potencijalno opasnije od virusa korona, zaključuju u FAO.
Prehrambeni i poljoprivredni sektor imaju ključnu ulogu u rešavanju tog problema jer se u mnogim delovima sveta sredstva protiv mikroorganizama puno više koriste u uzgoju životinja nego u zaštiti ljudskog zdravlja.
Proces pojačava stalni rast potražnje za hranom zbog sve brojnije ljudske populacije, a naučnici ne mogu da drže tempo i istom brzinom osmišljavaju nove lekove, pa su u opasnosti globalni sektor proizvodnje hrane, njena bezbednost, zdravstveni sistemi i privreda, naglašava FAO.
Preporuke svim ključnim akterima
Agencija je zato pre dva dana oformila tim stručnjaka, uključujući poljoprivrednike, veterinare, epidemiologe i naučnike koji će da traže rešenja u poljoprivrednom sektoru i politici, usmerena na primereniju upotrebu sredstava protiv mikroorganizama i delotvornije sprečavanje bolesti.
U međuvremenu, poljoprivrednicima i akterima u prehrambenom lancu sugerišu da temeljno peru ruke, odeću i obuću i radne površine pre i posle kontakta sa životinjama i proizvodima.
Takođe, moraju da vode računa o zdravlju životinja koje bi trebalo da žive bez stresa. Za njih je važna i čista voda i dobra hrana koja treba da se drži na suvom i bude zaštićena od glodara, ptica, insekata i drugi prenosilaca bakterija.
U FAO naglašavaju i da bi upotreba pesticida trebalo da bude poslednje rešenje, kada se iscrpe sva druga.
Potrošačima preporučuju da dobro termički obrade hranu i da je ne podgrevaju. Temperatura u frižiderima i u transportu mora da bude na odgovarajućem niskom nivou posebno kada se radi o sirovom mesu.
FAO od političara traži da borbu protiv otpornih mikroorganizama proglase prioritetom i da hitno definišu mere i saradnju sa zainteresovanim akterima kako bi strategije i zakoni bili što delotvorniji.
Pročitajte još:
- Niste ni svesni: Ovo su najveći izvori zaraze koji vas svakodnevno okružuju
- Naučnici napravili antibiotik od otrova ose
- Doktorka koja je prebegla iz Kine u Ameriku iznela nove dokaze: Korona je oružje
