„Dajemo podršku neodložnim političko-diplomatskim naporima za održavanje i jačanje međunarodnog mira i bezbednosti. Žao nam je zbog narušavanja rada mehanizama strateške stabilnosti i režima kontrole naoružanja i obavezujemo se da ćemo ih podržavati“, navodi se u Moskovskoj deklaraciji 12. samita BRIKS-a, čiji je celokupan tekst objavljen na sajtu Kremlja.
Lideri država BRIKS-a naglasili su „principijelni značaj Sporazuma između Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država o merama za dalje smanjenje i ograničavanje strateškog ofanzivnog naoružanja iz 2010. godine za nuklearno razoružavanje i neširenje“ i pozvali „strane da se hitno dogovore o njegovom produženju“, ističe se u deklaraciji.
O oružju u svemiru
Države-članice zalažu se za pripremu pravno obavezujućeg instrumenta za borbu protiv razmeštanja oružja u svemiru, navodi se u deklaraciji.
„Primećujemo hitnu potrebu za dogovorom o pravno obavezujućem multilateralnom instrumentu koji bi mogao da popuni prazninu u međunarodnom pravnom režimu u pogledu svemira, uključujući i sprečavanje postavljanja oružja u svemiru i pretnje ili upotrebu sile protiv svemirskih objekata“, ističe se u deklaraciji.
U deklaraciji se dodaje da su zemlje BRIKS-a protiv trke u naoružanju u svemiru i za upotrebu svemira isključivo u miroljubive svrhe.
„Ponovno potvrđujemo potrebu za sprovođenjem aktivnosti za mirno istraživanje i upotrebu svemira u skladu sa međunarodnim pravom u cilju očuvanja svemira za buduće generacije. Korišćenje odgovarajućih svemirskih tehnologija u miroljubive svrhe predstavljaće značajan doprinos postizanju ciljeva održivog razvoja“, naglašava se u dokumentu.
Lideri su takođe skrenuli pažnju na značaj nastavka saradnje između zemalja BRIKS-a po pitanju daljinskog sondiranja Zemlje.
Deklaracijom su obuhvaćeni stavovi o svim ključnim pitanjima na međunarodnoj sceni, od svemira, Sirije, preko izraelsko-palestinskgo problema i Libije, pa do potrebe za međunarodnom saradnjom u svrhu povećanja potencijala u oblasti borbe protiv novih pretnji svetskih razmera, uključujući i pandemiju kovida 19 i njene negativne posledice.
Članice BRIKS-a takođe su pozdravile sporazum o prekidu vatre u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu od 10. Novembra i istakle da podržavaju „dalje političko-diplomatske napore na stvaranju neophodnih uslova za uspostavljanje trajnog i sveobuhvatnog mira u regionu“.
U deklaraciji se navodi da članice odlučno osuđuju terorizam u svim njegovim oblicima, bez obzira na to kada su, gde i ko je počinio terorističke akte i da terorizam ne treba da se asocira sa bilo kojom religijom, nacionalnošću, kulturom ili etničkom grupom.
Zemlje su potvrdile svoju posvećenost daljoj podršci globalnim naporima za sprečavanje i suzbijanje pretnji terorizma na osnovu poštovanja međunarodnog prava i Povelje UN.
Takođe se naglašava „značaj Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog (biološkog) i toksičnog oružja i njegovo uništavanje kao jedne od stubova međunarodnog režima za razoružavanje i kontrolu u oblasti oružja za masovno uništenje“.
Današnji samit zemalja-članica BRIKS-a održan je putem video konferencije. Nakon samita, lideri zemalja usvojili su zajedničku deklaraciju.
Pročitajte još:
