„Minska grupa generalno nije pokazala nikakvu aktivnost kao grupa zemalja, jer su kopredsedavajući stavili monopol na tu aktivnost. Vidimo do čega je to dovelo. Za 28 godina nema nikakvog napretka, nikakvih rezultata, samo obećanja i birokratske procedure. Danas nam se, u suštini, čini da je delatnost kopredsedavajućih bila usmerena na zamrzavanje sukoba, a ne na njegovo rešavanje“, rekao je azerbejdžanski predsednik u intervjuu za italijansku televiziju „Rai-1“.
Alijev je u ponedeljak rekao da je Azerbejdžan više puta tokom sastanaka sa kopredsednicima Minske grupe OEBS-a zahtevao da se uvedu sankcije Jermeniji zbog vršenja pritiska na Jerevan u rešavanju pitanja sukoba u Karabahu.
Sukob u Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre učinjen je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan međusobno su počeli da se optužuju da ga druga strana nije ispoštovala.
Američki Stejt department objavio je u nedelju zajedničko saopštenje ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana, Zograba Mnacakanjana i Džejhuna Bajramova o humanitarnom primirju od pet sati po srednjoevropskom vremenu.
