Prema rečima stručnjaka, preveliki unos tečnosti dovodi do povećanja razgradnje proteina i ispiranja potrebnih vitamina i minerala iz tela. Pored toga, izaziva opterećivanje kardiovaskularnog i mokraćnog sistema.
Prosečna potreba organizma za vodom iznosi dva i po litra dnevno, navela je Pogožina. Organizam dobija litar vode iz hrane, dok se 1-1,5 litara unosi kao tečnost — čaj, mleko, supa.
Ruska doktorka je objasnila da za gašenje žeđi nije važna samo količina tečnosti, već i njen ukus. Na primer, kiseli napici (iz voća, kvas, zeleni čaj) stimulišu lučenje pljuvačke i smanjuju osećaj žeđi.
„Napici kao što su kafa, crni čaj i ostali uključuju se u ishranu u obliku slobodne tečnosti, koja se ne sadrži u čvrstoj hrani. Količina takve tečnosti treba da iznosi 1.500-2.000 mililitara (tj. šest-osam čaša) dnevno“, dodala je Pogožina.
Prema njenim rečima, udeo vode u organizmu čoveka varira tokom života: kod deteta je ima 75 odsto, a kod starije osobe 55 odsto.
