Izetbegović je pojasnio da BiH nikom više ništa neće nametati, ali da Godišnji nacionalni program za NATO (ANP) mora biti poslat u Brisel, jer to predstavlja sprovođenje ranije usvojenih odluka. Time je on na neki način povukao ranije izrečenu najavu da će slanje ANP biti uslov za za formiranje Saveta ministara u BiH.
Nova zamka
Znači li sve ovo da Izetbegović priznaje da BiH definitivno neće ući u NATO i da sporazum sa Alijansom više neće biti uslov za formiranje vlasti, ili je u pozadini neka druga „igra“? Da li je sve ovo samo neki novi manevar ili konačno priznanje da je politika Srpske nadjačala Sarajevo, ali i stremljenja NATO-a?
Politički analitičar i stručnjak za bezbednost Predrag Ćeranić kaže da Bakiru Izetbegoviću ne treba verovati. On smatra da se iza ove blagoglagoljivosti sasvim sigurno krije nova zamka.
„Da Izetbegović zaista misli to što kaže BiH bi odavno imala konstituisane organe i ne bi ušla u kriznu situaciju gde će ANP postati glavni generator problema. Ja njemu ne bih verovao, jer mislim da se radi o kupovini vremena dok bošnjačka dijaspora u Kongresu SAD ne izlobira neku novu rezoluciju protiv Republike Srpske. Dakle, cilj je da se sprovedu određene aktivnosti bošnjačkih lobista kako bi RS bila osuđena od strane Kongresa SAD, čime bi Srpska došla u još težu situaciju nego što je sada“, uveren je naš sagovornik.
Zavadi pa vladaj
Ne treba zaboraviti da nova Izetbegovićeva izjava dolazi samo desetak dana pošto se u Senatu SAD raspravljalo o problemima BiH, gde su RS i Milorad Dodik označeni kao glavni problem. Sarajevu je skrenuta pažnja da bi trebalo da popravi odnose sa Hrvatskom i Hrvatima u BiH, jer Zagreb od 1. januara preuzima predsedavanje Evropskom unijom. Da Izetbegović „igra igru“ pokazatelj je i to što je zatražio sastanak sa Draganom Čovićem, liderom HDZ-a u BiH, kako bi od njega dobio konkretan odgovor da li je ta stranka za ili protiv NATO-a.
Ćeranić veruje da će Izetbegović upotrebiti sva sredstva, pa i pokušati da pokvari dobar odnos koji Čović i Dodik imaju, računajući da će na svoju stranu pridobiti bosanski HDZ.
„Izetbegović ne može da naruši partnerske odnose između SNSD-a i HDZ-a BiH, jer su Dodik i Čović uspostavili čvrste odnose koji se zasnivaju na obostranom političkom interesu. I Hrvati i Srbi u BiH su uskraćeni za niz osnovnih političkih prava i sam Izetbegović tu sam ništa ne može da uradi. Međutim, iza njega stoji neko ko je mnogo moćniji i sve ovo što on radi samo je deo poslova koje osmišljava NATO. Dakle, NATO je taj koji zaustavlja konstituisanje Saveta ministra i koji vidi prepreku u Dodiku i RS. Odatle dolaze pritisci i na Čovića“, objašnjava Ćeranić.
NATO marioneta
On dodaje da NATO odavno nije samo vojna, već je i politička organizacija. Političko krilo Vojne alijanse je centar odakle se vuku konci, a Izetbegović je tu samo marioneta, neko ko odrađuje svoj deo posla.
Ćeranić smatra da se NATO ponovo nalazi u poziciji da mora da opravdava svoje postojanje kao što je to bilo uoči bombardovanja SRJ 1999. godine. Prema njegovom mišljenju, NATO se grčevito bori da ubedi sve svetske centre moći da je neophodan. Da bi to dokazao ponovo se vraća i na Balkan, kako bi imao kompaktnu teritoriju pod svojom kontrolom, a time i otvoren put prema Rusiji.
