Maestralnu ulogu Dagija, glumca koji psiho-dramom pokušava da pronikne u srž svoje bolesti, alkoholizma, u kultnoj predstavi tumačio je Predrag Ejdus, a na filmskom platnu ga je zamenio Tihomir Stanić. Sudeći po uspehu koji je film doživeo na ovogodišnjem Festu, a i po nagradama koje je Stanić dobio za ovu ulogu, Ejdus se ne bi postideo svoje alternacije. Ipak, novopečenog Dagija smo pitali kako je izgledalo preuzeti ulogu od tada još živog Ejdusa.
„Uz njegovu dozvolu, njegov blagoslov i pristanak i posle razgovora s njim, bilo mi je mnogo lakše. A ovo je jedna od onih uloga za koje se spremaš ceo život. To je tako, ja sam i neke stvari iz ličnog iskustva utkao u film i našao sam, čini mi se, jako dobar pristup. Veoma je opterećujuće igrati ulogu umesto čoveka koji je bolestan, koji je deceniju i po igrao tog lika. U samoj ulozi ima dosta anegdotskih i biografskih, ličnih, delikatnih stvari. I drugo je to kad čovek sam iznosi pred javnost nešto iz svog života, nešto intimno, a drugo kad vi čeprkate po nečijem životu. Onda sam odjednom shvatio da to nema nikakve veze. Doživeo sam to kao moguću priču o sebi i onda sam tako pristupio ulozi“, objašnjava Stanić za Sputnjik.
Na pitanje šta sve iz priče o alkoholizmu čovek može da nauči o životu, porodici, drugim ljudima i društvu u kojem živimo, glumac kaže:
„Umetnost nam, čini mi se, pomaže da u sebi nađemo istine koje znamo, samo se ne bavimo njima, zaokupljeni smo drugim stvarima. Film nudi rešenja u onoj meri u kojoj ta rešenja već postoje u čoveku, pa ih on uz pomoć filma, ili neke pozorišne predstave, ili neke dobre kompozicije, jednostavno u sebi pronađe i prepozna. Ali to su uvek samo ona rešenja koja čovek već ima u svome srcu ili u svojoj glavi“.
Pozivajući se na njegovu formulaciju o liku Dagija — da je to jedna od onih uloga za koju se spremaš ceo život — našeg sagovornika smo pitali i da li je smatra „životnom“ ili je zlatno doba glume tek pred njim.
„Ljudi koji su videli film mi kažu: ’Ovo ti je životna uloga, ovo ti je najbolja uloga!‘ I zaista retko se pišu tako lepe i kompleksne uloge. Uvek ostajem pri odgovoru — da se nadam i verujem da ću svoju životnu ulogu na filmu i u pozorištu tek odigrati. I da me tek čeka. Da je sve ovo jedna priprema za ono za šta će moći neko da kaže: ’E ovo mu je bila, ipak, životna uloga‘. Mislim da jedino tako vredi. Ako svakoj novoj ulozi pristupimo s tim entuzijazmom i tom nadom, onda ta uloga ima neku šansu. Ako to igramo levom nogom sa svešću da smo svoje velike uloge već odigrali, onda ne vidim zašto bi se bilo ko bavio ovim poslom. Jer, osim same radosti igre, ova profesija ne nudi mnogo“, zaključio je Stanić.
Sa Tihomirom Stanićem smo razgovarali i o četvrtoj sezoni hit serije „Ubice mog oca“ i važnosti započetih projekata o Jasenovcu i Dijani Budisavljević, koje su drugi umetnici preuzeli od njega.
Ceo intervju možete pogledati u video-prilogu.
