Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je, tokom prethodno održanog sastanka sa predsednikom Kine Si Đinpingom, izjavio — da je neosporna činjenica da sve etničke grupe iz kineskog regiona Sinđijang žive srećno i u uslovima razvoja i prosperiteta Kine.
Podsetimo, pre samo četiri meseca Ministarstvo spoljnih poslova Turske nazvalo je položaj Ujgura u Sinđijangu „velikom sramotom za čovečanstvo“. Tada se ispostavilo da je to najglasnija kritika protiv Kine koja dolazi iz muslimanskog sveta u vezi sa situacijom u ovoj provinciji.
Promena stava Ankare u vezi sa Sinđijangom rezultat je mukotrpnih diplomatskih napora Pekinga, smatra direktor Centra za proučavanje Turske sa Pedagoškog univerziteta iz Šansija, Li Bingdžong.
„Turska je zaista promenila stav, a razlog za to je što su Ministarstvo spoljnih poslova i ambasada Kine u Turskoj uradili veliki posao. Sa druge strane, unutrašnja politika i diplomatija Erdoganove Turske danas prolaze kroz težak period. Poseta turskog predsednika Kini je zato jedan od načina da se pronađe rešenje za probleme unutrašnje i spoljne politike“, smatra stručnjak.
Kad SAD pritisnu Tursku
Veliki broj eksperata ocenjuje da je prethodna turska procena situacije u vezi sa ljudskim pravima u Sinđijangu mogla da bude formirana pod uticajem, pa čak i pod pritiskom — Sjedinjenih Američkih Država. Turski predsednik je na sastanku sa kineskim liderom tvrdio da — „turska strana neće dozvoliti nikome da zabija klin u tursko-kineske odnose“.
Politički analitičar Stanislav Tarasov rekao je da su takve izjave Redžepa Tajipa Erdogana samo početak velike geopolitičke igre Turske.
„Erdogan započinje aktivnu igru sa Kinom. On, naravno, vodi diplomatiju iza kulisa, pokušavajući da utiče na Peking, kako bi se rešilo pitanje Ujgura. Međutim, Erdogan se priprema i da uzme kredit od Kine, što je ranije odbijao. Očigledno je da je trenutna ekonomska situacija u Turskoj komplikovana, a osim toga, Amerikanci pribegavaju sankcijama i protiv Ankare. Stupivši u savez sa Kinom, Erdogan je istovremeno i u prijateljstvu sa Rusijom. On se u pozadini Pekinga i Moskve pozicionira kao predstavnik velike sile. Erdogan naglašava i da se Amerikanci prema Turskoj ne ponašaju onako kako se očekuje u Ankari. Započinjući igru sa Kinom, on pokušava da dobije podršku sledbenika islama u jugoistočnoj Aziji, što je takođe od velikog značaja“, zaključio je Tarasov.
