Suprug Ljiljane Vukmirović Dragan pošao je sa kolegama tog 22. juna 1998. godine da zameni kaiš na bageru. Na putu do radnog mesta su kidnapovani i gubi im se svaki trag. Porodica traži istinu.
„Svaki je dan uz molbu jutarnju i uveče, molim se da se vrati, da ćemo ga naći. Najteže je kad odem u crkvu, ne znam gde ću sveću da zapalim, ali unapred se pomolim i kažem oprosti ako sam grešna i palim sveću za zdravlje“, kaže Ljiljana Vukmirović.
Prema podacima Udruženja nestalih i kidnapovanih lica nestalo je 909 Srba, Crnogoraca, Roma, Aškalija, a traga se za njih 567.
„Svi oni koji su nestali 1998. godine do njih se veoma veoma teško dolazi, jer oni koji su učinili zločin danas su na vlasti“, ističe Milorad Trifunović iz Udruženja nestalih i kidnapovanih.
Zlata Radovanović iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju ističe da to Vladino telo, kao i sve relevantne institucije danonoćno rade na tome da se konačno sazna istina o otetim rudarima i da se procesuiraju odgovorni.
Članovi porodica otetih Srba i prijatelji položili su vence kraj spomenika, a u prostorijama Kancelarije za Kosovo i Metohiju održana je tribina pod nazivom „Dvadeset i jedna godina tuge, patnje, neizvesnosti i bola“.
Đurić: Rasvetljavanje zločina preduslov normalnih odnosa
Godišnjica je obeležena i u Spomen-sobi kosmetskim žrtvama u Beogradu.
Poručeno je da isti oni koji su odgovorni za strašne zločine i danas na najodgovornijim funkcijama predstavljaju albanski narod.
„Mi nećemo prestati da se borimo za istinu o srpskom stradanju na KiM ni zbog žrtava, ni zbog njihovih porodica, ni zbog budućnosti“, poručio je direktor Kancelarije za Kosovo u Metohiju Marko Đurić.
On je ocenio da rešavanje nekih od najtežih zločina, kakav je otmica rudara u Belaćevcu, predstavlja nužan preduslov za stvaranje normalnih odnosa u budućnosti dva naroda.
