Kovačević je pred penzijom i pored svih sportskih uspeha koje ima iza sebe, rad sa decom sa posebnim potrebama je za njega nešto najlepše i najbolje. Za Škorića takav rad je posebno zadovoljstvo i motiv. I ima još nešto što im je zajedničko. Čekaju ih takmičenja, i to značajna. Škorićevi odbojkaši dobili su poziv da učestvuju na Međunarodnom turniru gluvih u Japanu.
„To je ozbiljan turnir za koji ne dobija svako poziv i vrlo smo počastvovani. Rekao sam im da uvek postoji šansa da idemo. I evo ja sada idem od jednog mikrofon do drugog. To je malo veća investicija i ako je neko voljan da pomogne mi smo tu“, apeluje Škorić.
Istovremeno, pred Kovačevićem i njegovom ekipom je učešće na jednoj od najvećih manifestacija u Evropi i verovatno i na svetu kad su u pitanju osobe sa posebnim potreba
„Sledeće godine to takmičenje održava se u Malmeu u Švedskoj, u zemlji koja posebno polaže na život osoba sa posebnim potrebama. Naša deca su već jedanput išla tamo i svi žele da se ide i ove godine“, rekao je Kovačević.
Na pitanje koliko je novca potrebno za odlazak u Švedsku, Kovačević napominje da ako, na primer, ide dvanaestoro dece, na put mora da ide i šest pratilaca. To su obično tri roditelja i tri trenera. Za taj put bilo bi potrebno oko 3.500 evra.
Saglasni su naši sagovornici da je najveći uspeh da uopšte odete sa tom decom na bilo kakvu manifestaciju. Većina nema neku takmičarsku težinu, uglavnom su svi učesnici nagrađeni i svi dobijaju pehare i medalje, ali radost, sreća i zadovoljstvo su nemerljivi.
Početkom oktobra ekipa sekcije za decu sa smetnjama u razvoju Klub malog fudbala „Mungosi“, kojim rukovodi Kovačević, učestvovala je na 8. Sportskim igrama OAZA u Sarajevu. Sportske igre tradicionalno se organizuju za osobe sa intelektualnim teškoćama, a ove godine učestvovalo je više od 700 sportista iz Bosne i Hercegovine i deset evropskih zemalja. Sportisti su se takmičili u malom fudbalu, košarci, atletici, stonom tenisu, boćanju, plivanju i kuglanju. Ekipa „Mungosi“ osvojila je zlatnu medalju u malom fudbalu, bez ijednog primljenog gola.
Pobednike su dočekali na aerodromu aplauzima, a ostala im je želja da svoj uspeh proslave tradicionalno na balkonu Skupštine Grada.
I Odbojkaški klub gluvonemih koji trenira Škorić zabeležio je u oktobru uspeh. Osvojili su prvo mesto na Međunarodnom turniru koji je održan u Beogradu.
„Međunarodni turniri su i jedina takmičenja na koja mi možemo da idemo pošto u Srbiji ne postoji liga, pa ni neko zvanično takmičenje. Jedino što možemo da odigramo su neke prijateljske utakmice sa nekim drugim gradovima, ali to je opet isto jako teško organizovati“, rekao je Škorić.
Obojica rade uz pomoć stručnih lica, jer drugačije ne bi moglo.
„Radimo srcem i to deca prepoznaju, oni su čista bića i ta se ljubav vraća“, kaže Kovačević, a Škorić dodaje da deca osete davanje „jedan na jedan“ koje im oni pružaju.
Malo je potrebno da osobe sa posebnim potrebama osete da su prihvaćene u društvu, a Škorić i Kovačević ističu da je inkluzija veoma važna i zapravo neophodna. Zbog toga se organizuju i druženja.
„Mislim da je to izuzetno bitno zato što deca onda dobijaju jednu širinu i mislim da će njihov put u životu i odrastanje imati potpuno drugi smisao“, naglašava Škorić i poziva sve institucije koje organizuju bilo kakve manifestacije da uključe i decu sa posebnim potrebama.
Tako su se glumci iz filma „Montevideo, Bog te video“ igrali sa decom sa posebnim potrebama, a Kovačević kaže da se ta radost igranja i navijanja ne da opisati. Oni su veoma senzibilni, a to je posebno izraženo kod autistične dece, jer su introvertna i većinom vezana za članove porodice.
Svako može da pomogne, ne mora preko kluba, može i individualno, poklonite patike, dresove, lopte, obezbediti autobus ili kartu za prevoz. Naši sagovornici im pomažu kroz volonterski rad, ne očekuju nikakvu materijalnu korist, već jednostavno žele da toj deci pomognu da budu sastavni deo društva.
