Naslage leda su pronađene na severnom i južnom polu Meseca i verovatno su drevnog porekla. Za pronalazak je zaslužna indijska misija — Čandrajan 1, čiji su instrumenti istraživali Mesec između 2008. i 2009. godine.
Rezultati misije objavljeni su u stručnom časopisu PNAS, prenosi B 92.
Distribucija naslaga leda je nejednaka. Na južnom polu većina leda je koncentrisana u kraterima, dok je na severnom polu led ređi i rasprostranjeniji. Indijska misija je koristila uređaj za mapiranje minerala M3 i identifikovala tri specifičnosti leda na površini Meseca.
M3 nije samo zabeležio refleksiju leda, već je direktno izmerio način na koji molekuli leda apsorbuju infracrvenu svetlost. To znači da mogu da se zabeleže razlike između agregatnih stanja.
Temperature na Mesecu danju mogu da dostignu i 100 stepeni, zbog čega na Mesecu uslovi za površinski led nisu povoljni. Međutim, nagib Mesečeve ose iznosi 1,54 stepena, pa na Mesečevim polovima postoje mesta bez dnevne svetlosti.
Naučnici procenjuju da temperatura u trajno zasenjenim kraterima na Mesečevim polovima ne prelazi 157 stepeni, što kroz duža razdoblja dovodi do stvaranja postojanih ledenih naslaga. Rezultati misije potvrđuju ranije indirektne detekcije površinskog leda na južnom polu Meseca.
Međutim, ti rezultati nisu nužno dokazivali prisutnost leda. Ako postoji dovoljno leda na površini, u nekoliko prvih milimetara, voda bi mogla da bude dostupna kao resurs za buduće misije ljudi na Mesec. Površinski je led pronađen i na drugim telima Sunčevog sistema, na severnom polu Merkura i na patuljastoj planeti Cerera, navodi Bi-Bi-Si.
