Rojters navodi da Berlin traži da se zbog tog slučaja na sankcioni spisak dodaju najmanje tri-četiri ruska državljanina, kao i pojedine organizacije iz Ruske Federacije. Među njima bi, kako se pretpostavlja, mogli da se nađu zaposleni u Ministarstvu energetike Rusije, kao i kompanija koja je turbine prevezla do Krima.
„Simens“ je odbio da komentariše te informacije.
Velika afera, epilog na sudu
Podsetimo, vest da su četiri gasne turbine te kompanije namenjene projektu u Tamanju, uprkos sankcijama, isporučene i uz modifikacije instalirane na ruskom poluostrvu rasplamsala je u Nemačkoj veliku aferu, pa će ceo slučaj po svemu sudeći epilog dobiti i na sudu.
Isporukom su, kako je saopšteno iz „Simensa“, prekršene sankcije koje je Evropska unija uvela Krimu nakon povratka tog poluostrva u sastav Ruske Federacije 2014. godine. Tada je zabranjena isporuka energetske tehnologije na krimsku teritoriju.
Nemačka kompanija sada predlaže da se ugovor anulira, da se turbine otkupe, a kako se navodi namerava i da prekine sporazum sa ruskim firmama i da obustavi isporuke energetske opreme po ugovorima sa kompanijama koje kontroliše Rusija.
Ukidanje licenci i udarac za bilateralne odnose
Takođe je saopšteno da će „Simens“ prodati svoj manjinski vlasnički udeo od 46 odsto u kompaniji „Interautomatika“, koja nudi proizvode i usluge za kontrolne sisteme i instrumente u elektranama.
Nemački konglomerat je najavio i raskid ugovora o licencama sa ruskim kompanijama za snabdevanje elektrana opremom, tvrdi agencija AP.
Pozivajući se na predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, mediji u toj zemlji očekuju da čitava situacija dovede do pogoršanja bilateralnih odnosa sa Moskvom. Ruski politikolog Nikolaj Šljamin, lider pokreta „Ujedinjeni omladinski front“, kaže, međutim, da iza trenutnog prozivanja „Simensa“ i ruskih vlasti ne stoji isključivo Nemačka.
„Ta zemlja će verovatno inicirati nekakav pokušaj uvođenja novih kaznenih mera, ali moramo imati u vidu da Berlin nije sasvim samostalan pri formiranju politike prema Moskvi. Mislim da Brisel igra zaista veliku ulogu u ovom skandalu“, kaže on.
Pritisak na Evropljane
Sagovornik Sputnjika iz Moskve napominje da je pobednička strana u ovom slučaju daleko i od Evrope i od Rusije, to jest, nalazi se na drugoj strani Zemljine kugle.
„Oni koji sada trljaju ruke to čine jer je bilo kakav vid pritiska na Moskvu ujedno i rušenje ekonomske saradnje Rusije i Evrope. Time se Evropljani teraju da stvaraju još bliže veze sa Amerikom, odnosno navode na saradnju sa američkim kompanijama koje žele da prigrabe deo evropskog tržišta. Od svega ovoga korist može da ima samo Vašington.“
Ekspert ruske Agencije za energetske informacije, doktor tehnoloških nauka Aleksandar Huršudov kaže da su politički motivi svakako odigrali svoju ulogu u ovom slučaju, ali da ne treba zaboraviti da poslovne ljude uvek vuku napred korist i profit koji mogu da ostvare.
Prevara „zlih Rusa“
„Simens“ sada želi da se opere od celog slučaja, kaže on, ali nema tog profita koji može da pokrije iznos kazne ako „Simens“ bude proglašen krivim. Zato će ta kompanija od sada činiti sve kako bi ispalo da baš ništa nisu znali, odnosno da su ih „prevarili zli Rusi“, kaže Huršudov za Sputnjik.
„Oni se sada peru kako bi izbegli opšte sankcije ili kazne, jer je postojala odluka da nikakva oprema ili roba ne sme da bude isporučena na Krim. Ako se ispostavi da je nemačka kompanija to znala i da je prekršila odluku, može da ih sačeka velika kazna. Ovde se u svakom slučaju radi o zajedničkom preduzeću koje je pod nemačkom kontrolom. Turbine će, naravno, ostati tamo gde su postavljene i radiće normalno“, kaže Huršudov.
Kremlj bez komentara
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da Kremlj nema nameru da komentariše „nepouzdane medijske izveštaje“ o mogućem proširenju evropskih sankcija Rusiji u vezi sa situacijom oko „Simensovih“ turbina.
„Ne smatramo da se može komentarisati saopštenje Rojtersa koje se ne poziva ni na kakve konkretne izvore. Često su se slični izveštaji pokazivali kao lažni“, poručio je Peskov u obraćanju novinarima.
Podsećanja radi, „Simens“ već godinama uspešno posluje u Rusiji. Nemački koncern je 2011. godine u Sankt Peterburgu osnovao jednu od zajedničkih kompanija u kojoj je vlasnik 65 odsto akcija, a ruske „Silovije mašini“ preostalih 35 odsto.
