Odlukom sudije Federalnog okružnog suda Džejmsa Robarta prestao je da važi predsednički ukaz o migrantima, a Donald Tramp je na to odgovorio nizom tvitova. U jednom je nazvao Robarta „takozvanim sudijom“, a njegovu odluku „smehotresnom“. U drugom se požalio na sistem u kojem „neki sudija“ može da ukine odluku predsednika koja se tiče unutrašnje bezbednosti. Na kraju, predsednik je optužio sudiju i sudski sistem za buduće neprijatnosti u vezi sa njegovom odlukom.
Ministarstvo pravde SAD je uložilo žalbu na odluku sudije Robarta, ali, kako smatra „Vašington post“, populistička Trampova retorika ne dozvoljava da se isključi verovatnoća da u nekom trenutku administracija odbije da se potčini odluci još jednog u nizu „takozvanog sudije“.
Izdanje je navelo tri primera iz američke istorije kada su predsednici bili na suprotnoj strani od sudija — za vreme Tomasa Džefersona, Endrua Džeksona i Abrahama Linkolna. Svaki od ta tri konflikta je pretio da preraste u veliku ustavnu krizu i vlast je morala da traži kompromise.
Stručnjaci od kojih je „Vašington post“ tražio mišljenje se slažu da bi Donald Tramp mogao da uđe u konflikt sa sudom, ako ne zbog migracionog pitanja, onda zbog nečega drugog. U ovom slučaju poslednju reč daje zakonodavna vlast. Tako sud može da optuži predsednika za nepoštovanje, što stvara uslove za impičment. Odluku o impičmentu donosi Donji dom Kongresa.
Čak i ako stvar ne dovede do direktnog sukoba između sudske vlasti i predsednika konflikt može da se rasplamsa između sudija i činovnika vlasti, tj. Trampove administracije. Činovnike koji ne poštuju odluke suda, sud može da optuži za nepoštovanje i da im zapreti zatvorom. Na taj način, činovnici i vladini resori će se naći između dve vatre: odluke suda i volje predsednika. „Vašington post“ ne isključuje da bi jedan broj činovnika u takvoj situaciji izabrao svog neposrednog šefa Donalda Trampa, posebno generali koji se nalaze na čelu Ministarstava odbrane i Ministarstva unutrašnje bezbednosti.
