Uoči nastupa, voditelji programa podsetili su na značaj srpsko-ruske saradnje koja je povezana neraskidivim vekovnim vezama. Narodi dve zemlje imaju jake istorijske i kulturološke spone, ali se ta čvrsta povezanost ogleda i u pravoslavlju.
Tradicija i običaji upoznaju se i kroz muziku, a ples je „skriveni jezik duše“ koji se sinoć pokazao u svom najlepšem obliku kada su umetnici u živopisnim nošnjama očarali publiku. Oni su oživeli plesne slike prošlosti i sadašnjosti Rusije.
Na repertoaru su bile koreografske kompozicije „Rusija večna“, „Na goru sam se pela“, „Zelena trava“, „Jabučica“…
„Gželj“ je 1988. godine osnovao koreograf, narodni umetnik, profesor Vladimir Zaharov povodom 650. godišnjice postojanja jednog od najpoznatijih ruskih zanata — gželja (način izrade dekorativne keramike i porcelana).
Pozorište se danas smatra kulturnom ličnom kartom Moskve i trudi se da kroz igru prenese duh i lepotu ruskih narodnih zanata. Zato je 1993. godine dobilo državni, a 1999. godine akademski status.
