U mnogobrojnim vestima o potencijalnim budućim gasovodima puno je nedorečenih informacija, tendencioznih sugestija, pa i dezinformacija. Najnovija tako servirana informacija je vest „Fajnenšel tajmsa“ da je „Gasprom“ najavio da će sopstvenim sredstvima izgraditi novi gasovod od Rusije do Nemačke, u vrednosti od 11 milijardi dolara, nakon što je, pod pritiskom Poljske, došlo do raspada mešovitog preduzeća koje je trebalo da radi na izgradnji tog gasovoda.
O čemu se tu zapravo radi? Da li Poljacima „Severni tok 2“ smeta zbog gasovoda koji preko njihove teritorije i Belorusije ide ka Evropi? Da li su se oni nadali da će jednom, ipak, biti izgrađen gasovod „Jamal 2“?
Kome će u Evropi, zapravo, najviše smetati ako „Gasprom“ sav tranzit gasa preko Ukrajine preusmeri na Nemačku?
Rusi su najpre tvrdili da će totalno obustaviti tranzit gasa preko Ukrajine. Sada prvi čovek „Gasproma“ Aleksej Miler tvrdi da predstavnici te kompanije nikada nisu rekli da će u potpunosti obustaviti tranzit gasa preko Ukrajine. Da li to Rusi popuštaju?
Koliko su realne šanse da će se tranzit preko Ukrajine uopšte nastaviti posle 2019. godine ako znamo da Ukrajinci odbijaju da plate potrošeni gas i da pokreću sudske sporove protiv „Gasproma“?
Severna Evropa će se, u svakom slučaju, obezbediti dovoljnim kapacitetima za snabdevanje gasom svojih potrošača. Sa jugom Evrope nije baš tako. Imaju li balkanske zemlje uopšte alternativu ruskom gasu?
Kakve su šanse za gradnju gasovoda kroz Crno more do Turske, odnosno Bugarske?
Gde je u celoj priči Srbija?
Emisiju slušajte na talasima Radija Studio B na frekvencijama 99,1 megaherc, 100,8 i 105,4 megaherca.
