Predavanje profesora Žarka Koraća „Važnost dela i delatnosti Zorana Đinđića za proces suočavanja s prošlošću naših krajeva“ u organizaciji Multireligijskog i interkulturalnog centra IMIC i Mreže za izgradnju mira, nije, kako je planirano, održano ovde već u restoranu Meteori, prenela je Fena.
Dok su trajali pregovori oko otvaranja spomen sobe, došlo je do pretećih poruka, visokih tonova i kritika na račun hrvatskog sveštenika Marka Oršolića i gostiju iz Srbije.
Oršolić je rekao da Hrvati povratnici u mesto Tišina nisu razumeli njihove namere.
„Ponašanje Hrvata iz Tišine je kabadahijsko, i Kuća mira nije to nego kuća nemira. Ovo je tužno, žalosno i sramotno. Ni Kuća mira, ni Spomen-soba Zoranu Đinđiću, neće biti u Tišini nego na drugoj lokaciji, negde u gradu Šamcu“, rekao je Oršolić.
„Tragično ubijeni premijer Srbije bio je predstavnik neke druge Srbije. Ljudi koji su sprečili otvaranje spomen-sobe ili ne znaju ko je bio Zoran Đinđić ili pripadaju nekom drugom svetu. Celi region mora da se menja, ljudi se moraju učiti toleranciji i moraju znati da se sa razlikama može živeti“, poručio je Žarko Korać, prenosi RTRS.
Marko Oršolić, član direktorija IMIC-a istakao je da će se i pored problema s kojima se susreću nastaviti rad na problematici suočavanja s prošlošću.
S njim je saglasan i Goran Bubalo iz Mreže za izgradnju mira. Kako on navodi, potrebno je okrenuti se budućnosti.
Zoran Đinđić, bivši predsednik Vlade Srbije, rođen je 1. augusta 1952. u Bosanskom Šamcu, ubijen je u atentatu 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu.
Đinđić, koji je bio lider Demokratske stranke, bio je gradonačelnik Beograda (1997) i predsednik Vlade Srbije (2001 — 2003.).
Američki „Tajms“ uvrstio je Đinđića 2009. godine u prestižnu listu 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.
Đinđić je dobitnik ugledne nemačke nagrade „Bambi“ za 2000. godinu s područja politike.
U Pragu je 2002. godine za doprinose u razvoju demokratije u Srbiji primio nagradu „Fondacije Polak“, koja se svake godine dodeljuje za doprinos u provođenju demokratskih i ekonomskih reformi u centralnoj i istočnoj Evropi.
