Samit EU 18. i 19. februara poslednja je šansa za Angelu Merkel da pridobije ostatak Unije za svoju politiku otvorenih vrata prema izbeglicama, dok će izbori u tri nemačke savezne države 13. marta biti prilika da se nemački građani, kao na referendumu, izjasne o njenom političkom kursu.
Rezultat bi mogao biti da se buduće generacije evropskih građana sadašnjeg perioda sećaju kao poslednjih dana „konvergencije“. Na evropskom planu konvergencija podrazumeva posleratni (misli se na Drugi svetski rat) razvoj u pravcu približavanja evropskih nacionalnih država. Donedavno, činilo se da je konvergencija neminovnost koja bi povremeno bila usporena, ali nikada zaustavljena.
U poslednjoj deceniji istorije EU, koja može biti označena kao epoha Angele Merkel, konvergencija je primenjena i na razvoj nemačkog društva i države. Razlike između istoka i zapada Nemačke, kako kulturne tako i ekonomske, znatno su smanjene. Nemačko društvo postalo je tolerantnije nego ikada pre u svojoj istoriji; potomci imigranata zauzimaju važne pozicije u nemačkom društvu, a „velika koalicija“ između socijaldemokrata i demohrišćana gotovo je izbrisala ideološke razlike koje su razdvajale dve najveće nemačke političke grupacije. Angela Merkel igrala je značajnu ulogu u svemu tome.
Danas su, međutim, na delu moćne centrifugalne sile. U toku je prekompozicija nemačkog partijskog sistema. Bes onih koji se smatraju gubitnicima u svetu sve veće raznolikosti sve je vidljiviji na društvenim mrežama i na biralištima. Desničarska Alternativa za Nemačku, koja se bori protiv „političke korektnosti“ i zalaže za zatvaranje granica, dobija sve masovniju i sve širu podršku. Istraživanja javnog mnjenja ovoj partiji daju između 7 i 15 odsto podrške u saveznoj državi Baden Virtenberg, dok socijaldemokratama daju 13 odsto podrške.
Najočigledniji pokazatelj krize nemačkog partijskog sistema je upravo Angela Merkel. Podrška koju je nekada uživala u javnom mnjenju učinila ju je ključnom figurom nemačkog političkog života. Iznenada, njenu politiku prema migrantima ne odobrava čak 81 odsto nemačkih građana, a njen lični rejting srozao se za čitavih 12 odsto, na 46 odsto podrške.
Konvergencija je u ideologiji EU imala svoju ideološku stranu — građani su je smatrali prirodnom, a isto se dogodilo i sa nemačkim društvom. Građani, pogotovo oni orijentisani prema levici, dezintegraciju doživljavaju prilično bolno zato što im je teško da shvate da su uvučeni u laž o istoriji kao jednosmernoj ulici, koja se po pravilu kreće ka liberalnom i multikulturnom društvu. Izbeglička kriza dokaz je da mnogi Nemci danas ne dele takvu viziju svoje zemlje i Evrope.
Možda je i Angela Merkel upala u istu zamku. Sliku koju je stvarala u javnosti donedavnim svesrdnim zalaganjem za politiku raširenih ruku za izbeglice i stavom da politika otvorenih vrata treba da postane opšta evropska politika narušavaju izjave poput one na jednoj demohrišćanskoj konvenciji da očekuje da se izbeglice vrate u svoje zemlje kada se okonča borba protiv DAEŠ-a.
U međuvremenu, jedna od najbližih saradnica Merkelove, Julija Klekner, predložila je ograničenje broja izbeglica koje mogu da uđu u Nemačku. Ovaj potez mnogi vide kao probni balon, ali pitanje je da li kvote mogu da reše nemački problem, s obzirom na ozbiljnost situacije.
Sa druge strane, Angela Merkel odlučila je da okrene leđa Rusiji, u pokušaju da pridobije Tursku da zadrži što više izbeglica na svojoj teritoriji. Pritom, dok Nemačka zvanično podržava stav EU i SAD prema Rusiji, nemačka poslovna zajednica protivi se sankcijama jer joj one potkopavaju poslovne interese u Rusiji i šire. Ovom stavu poslovnih ljudi pridružuje se sve veći broj nemačkih građana, nezadovoljnih i besnih, koji se sve više okreću ruskim medijskim kućama, kada su u pitanju informacije o svetu.
I EU i njena najmoćnija članica Nemačka nalaze se danas na prekretnici i pitanje je kojim će putem poći jer domet centrifugalnih sila koje su zahvatile kontinent nemoguće je u ovom trenutku proceniti. Možda će iz nastajućeg haosa izrasti neki novi oblik integracije, u šta bi pobornici evropskog jedinstva želeli da veruju. Međutim, ishod krize još uvek je daleko i kraj joj se ne nazire.
