Primarna emisija novca, niži porezi i poreske olakšice, uvođenje elektronskog sistema, pojednostavljena birokratska procedura i povoljniji namenski krediti sa kamatnom stopom od četiri-pet odsto — bili bi „moćna injekcija“ za rusku ekonomiju, dodaju stručnjaci.
Oni smatraju da su veštački visoka stavka Centralne banke RF i suzbijanje budžetskih izdataka namenjenih za razvoj negativno uticali na ekonomiju i ispraznili državnu kasu.
Prema mišljenju eksperata, umesto što se podržavaju sirovinske kompanije i finansijski giganti, trebalo bi stvarati konkurenciju na tržištu, podsticati privatni sektor, prednost davati prerađivačkim kompanijama nad onima koji eksploatišu sirovine.
U tom smislu, eksperti predlažu formiranje novih državnih struktura — razvojnih institucija, a postojeće bi trebalo dokapitalizovati, tako što će CB otkupiti njihove aktive.
Centralna banka bi umesto na inflaciju trebalo da se usredsredi na BDP, a njegov rast će sam po sebi dovesti do smanjenja inflacije, ističu stručnjaci.
Pritom, sveukupni spoljni dug (države i biznisa) ne bi trebalo da prelazi 30 odsto BDP-a, kažu eksperti.
Stručnjaci „Stolipinskog kluba“ zaključuju i ističu da je potrebno poboljšati poslovnu klimu u Rusiji i istovremeno navode da je na tom planu već postignut napredak. Tako se u rejting listi „Duing biznis“ Rusija popela sa 120. na 62. mesto.
Problemi ruske ekonomije
Eksperti su konstatovali da je u Rusiji svake godine sve manje preduzetnika, a glavni razlog za to je poreska politika.
Osim toga, srednji biznis u Rusiji je prilično zapostavljen — svega 25 odsto BDP-a. U malom i srednjem biznisu radi do 25 odsto radno sposobnog stanovništva, a to je neuporedivo manje nego u većini zemalja u svetu. Pritom, smanjenje malih i srednjih preduzeća je glavni faktor rasta nezaposlenosti i rasta opterećenja državnog budžeta.
Stručnjaci takođe upozoravaju da rast državnih kompanija stvara nelojalnu konkurenciju na tržištu.
Istraživanja sprovedena u martu ove godine pokazuju da skoro 28 odsto zaposlenih cele plate ili deo zarade dobijaju u kovertama. Prema ruskom Ministarstvu rada, 20 odsto zaposlenih ili 22,5 miliona ljudi nije registrovano u sistemu socijalnog osiguranja i ne uplaćuju penzijske doprinose.
Takođe, do 50 odsto direktnih investicija iz inostranstva dolazi iz ofšora.
Osim toga, oni ukazuju na korupciju i slabosti ruskog zakonodavstva, koje nedovoljno štiti biznis i nedovoljno kažnjava prestupnike zakona.
Ekonomija rasta
Planirano je da se program u celosti predstavi vladi i da se razmotri na jednom od budućih zasedanja Ekonomskog saveta pod predsednikom RF.
„Stolipinski klub“ je društveno-politička i ekspertska platforma, formirana na inicijativu „Poslovne Rusije“, na čelu sa biznis ombudsmanom Borisom Titovim, a svoje članove opisuje kao „tržišne realiste“. Jedan od članova predsedništva „Stolipinskog kluba“ je i savetnik ruskog predsednika Sergej Glazjev, koji je ujedno i jedan od autora ovog programa.
Klub je nazvan u čast ruskog državnika Petra Arkadijeviča Stolipina, predsednika vlade Rusije od 1906. do 1911, koji je ekonomskim reformama preporodio rusku privredu, a posebno je ubrzao razvoj poljoprivrede agrarnom reformom.
