Sporazum sa Iranom izgleda da neće uticati na planove SAD o stvaranju sistema protivraketne odbrane u Evropi.
— Trebalo bi ovde razlikovati realne planove vojne saradnje od propagandne retorike. Zadatak retorike je da stvori virtuelnu sliku, kao što je na primer lažna slika Irana kao glavne pretnje. Ova predstava je poslužila kao formalno opravdanje za razmeštanje regionalnih sistema PRO, koji zapravo uopšte nisu usmereni protiv Irana ili Severne Koreje, već protiv Rusije i Kine. Isto će se dogoditi i sa takozvanim Snagama samoodbrane Japana, koje su se odavno transformisale u vrlo efikasnu vojsku. Kako bi prikrili transformaciju, ove se vojne formacije još uvek nazivaju „Snage samoodbrane“. Ali, Japan danas ima planove modernizacije, a zajedno sa SAD stvoriće jaki vojni potencijal koji će značajno prevazilaziti potencijal kineske vojske.
Kakvo će opravdanje smisliti Amerika za dalje sprovođenje svoje politike?
— Mogu da smisle bilo kakvu opasnost. Na primer, zaštitu od terorista ili od Islamske države. Oni mogu da „porade“ i na tome da ova opasnost postane vrlo realna. Niko nije konačno utvrdio postoji li opasnost od napada hemijskim oružjem u Iraku ili Siriji. Više se čak i ne radi o tome. Više i nije potrebno tražiti neki konkretan razlog. Konfrontacija sa Rusijom je već dovoljno daleko otišla da, čak i ako se o tome i ne govori, već postoje pretpostavke za stvaranje zaštitnog mehanizma od „rastućih ambicija“ Rusije. U tom smislu bi se „vojni teatar“ preselio u Južno kinesko more ili čak možda na Arktik, s obzirom na to da se tamo mogu presretati balističke rakete.
Ispada da sada SAD uvlači Japan u antiruski i antikineski blok?
— Važno je naglasiti da su u Japanu poslednjih godina na vlast došli ljudi koji su željni revanša. Zasad se vrši određena priprema javnog mnjenja, odnosno društva, kako bi ono pozitivno odreagovalo. Sada se javljaju dve tendencije: jačanje nacionalističkih i revanšističkih osećanja i jačanje ideje u društvu da se nastavi saradnja SAD i Japana — a sve u smislu antikineske i antiruske politike. Ove dve tendencije će se međusobno dopunjavati i dovodiće do sinergetskog efekta. S obzirom na to da SAD i Japan zajedno već kontrolišu 99,2 odsto svetskih medija, oni će na globalnom nivou predstavljati Kinu i Rusiju kao neprijatelje.
Čime će odgovoriti Rusija i Kina?
— SAD predstavljaju zapadnu civilizaciju, ali i Japan po svojim vrednostima i merilima, pripada tom klubu koji želi da zadrži za sebe sve koristi od finansijsko-ekonomskog, odnosno vojno-političkog sistema. Možemo reći da sa druge strane ruska, kineska i indijska civilizacija predstavljaju određeni antipod. Kako bi ove države omogućile pravo na pristup svojim nacionalnim bogatstvima i očuvale samoidentičnost, one se moraju okupiti oko nekog zajedničkog cilja ili ideje. U tom smislu BRIKS i ŠOS mogu poslužiti kao tačka za jačanje konsolidacije snaga.
