Iako većina velikih ugovora koje su vlade dveju država potpisale u poslednjih godinu dana neće dati trenutni rezultat, Kina je za rusku ekonomiju ipak postala jedan od dva najozbiljnija izbora finansiranja i investicija, navodi analitičar i dodaje da su drugi izvor sredstva koja su ruske kompanije investirale u zemlje s niskim porezima.
Beršidski skreće pažnju i na rastuću ulogu Kine u ruskoj trgovini.
Prošle godine kineski krediti postali su najveći izvor inostranog finansiranja u ruskoj ekonomiji. Veliki deo kineskih kredita dat je ruskim naftnim kompanijama, a mnogo ih je odobreno i u infrastrukturnoj sferi.
„Bilo bi pogrešno ne shvatati ozbiljno okretanje Rusije ka Kini i ocenjivati ga isključivo kao propagandnu kampanju, pokrenutu sa ciljem da se Rusi ubede da njihova zemlja može da se snađe i bez Zapada“, navodi autor članka.
Beršidski naglašava da je Rusija ogromni brod kome treba mnogo vremena da se okrene u suprotan smer, ali da težnja ka ekonomskom zbližavanju s Kinom uistinu postoji.
„U tom smislu i sankcije Rusiji donose korist. One su prinudile vlast da ubrza proces preko potrebne diversifikacije tržišta i da više pažnje posveti ogromnim i nedovoljno razvijenim regionima na istoku zemlje“, piše kolumnista.
