„Ubeđen sam da će Krim postepeno rešiti problem blokade. Krim se polako prilagođava standardima Ruske Federacije. Što se tiče stanovnika, oni su pre svega zahvalni što žive u miru i zato što je situacija stabilna“, kaže Ransdorf za Sputnjik.
On tvrdi da Kijev laže kad kaže da su se ulice krimskih gradova ispraznile.
„Meštani kažu da ovakav priliv gostiju na Krimu nikada u životu nisu videli. Naravno da ima problema. Kijev je prekinuo isporuke vode, što se odrazilo i na poljoprivredno zemljište na severu poluostrva. Kao rezultat, žetva je bila loša. Ukrajinska vlast je zabranila izvoz hrane na Krim, uprkos željama ukrajinskih i krimskih preduzetnika. Krim intenzivno razvija sopstvenu industriju hrane, ali u ovom trenutku glavni izvor je kontinentalna Rusija. Još jedna slaba tačka je struja. Ipak, imao sam uvid u infrastrukturne projekte za razvoj Krima do 2020. godine. Mislim da ukoliko oni budu ostvareni, Krim može da očekuje priliv investicija, i poluostrvo će dobiti mogućnost da iskoristi sve kapacitete posebne ekonomske zone“, smatra češki poslanik u Evropskom parlamentu.
Ransdorf kaže da na ulicama krimskih gradova nema vojnika i da su meštani veoma zadovoljni, jer žive u miru i što nema rata.
„Krim je prepun turista, uglavnom iz kontinentalne Rusije. Kažu da će ove godine Krim posetiti do 5 miliona turista“, kaže Ransdorf.
Na pitanje da li su manjinama na Krimu uskraćena prava, Ransdorf kaže da su mu Krimski parlamentarci govorili o novom zakonu o obrazovanju koji garantuje edukaciju na svim nivoima na tri jezika — ruskom, ukrajinskom i krimsko-tatarskom.
„Pritom, Rusi čine 80 odsto stanovništva Krima, dok Ukrajinci čine između 5 i 7 odsto, a krimski Tatari negde između 12 i 13 odsto. Po mom mišljenju, da je Kijev pristao na decentralizaciju ili federalizaciju, Krim ne bi izašao iz sastava Ukrajine. Ali kada su stanovnici Krima tražili veća ovlašćenja, ukrajinska vlast je stalno ponavljala da su oni separatisti i pretila je krivičnom odgovornošću“, kaže Ransdor.
