Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio je da će se ministri finansija evrozone ponovo sastati u sredu kako bi postigli konačan dogovor o izlasku Grčke iz krize, uoči samita lidera EU u četvrtak.
„Premijer Grčke Aleksis Cipras i institucije radiće sada zajedno, kako bi Evrogrupa mogla da u sredu uveče postigne rezultate, koji će biti predstavljeni u četvrtak“, rekao je sinoć Tusk posle hitnog sastanka ministara evrozone u Briselu.
Predsednik Francuske Fransoa Oland rekao je da EU i kreditori napreduju u razgovorima sa Grčkom oko dogovora za izlazak te zemlje iz krize, što bi moglo biti urađeno u sredu, pred sastanak lidera EU.
„Idemo ka sporazumu“, rekao je Oland novinarima sinoć nakon sastanka.
„Još ima posla da se uradi. Mora biti učinjen svaki napor pred sastanak ministara evrozone u sredu, rešenje je na vidiku“, rekao je Oland, a preneo AFP.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je u ponedeljak da su svi lideri EU govorili u pravcu pronalaženja rešenja za dogovor između Grčke i njenih kreditora, prenela je grčka agencija ANA.
Merkelova je rekla novinarima da još treba uraditi dosta teškog posla i da Grčka mora da ostane u evrozoni.
Ona je istakla da Grčka neće morati da otplaćuje velike delove duga u mnogim narednim godinama.
Grčka Vlada je predala spisak mera koje bi preduzela, a koje, kako je ocenjeno na sinoćnjem sastanku, predstavljaju dobru osnovu za postizanje dogovora.
U pismu šefu Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru, u koji je AFP imao uvid, premijer Grčke Aleksis Cipras je naveo da Grčka planira primarni budžetski suficit, u koji se ne računaju izdvajanja za otplatu dugova, od jedan odsto BDP-a za ovu godinu i dva odsto za 2016. godinu.
Kreditori su dosad tražili primarni suficit od 1,5 odsto za ovu i 2,5 odsto za sledeću godinu. Grčka Vlada takođe predlaže smanjenje poreza na male prihode i njihovo povećanje za velike prihode.
Porezi na dobit od 2016. godine povećali bi se sa 26 na 29 odsto, a uveo bi se i posebni porez na preduzeća koja ostvaruju dobit veću od 500.000 evra. Predviđa se i povećanje poreza na luksuz, velike automobile, bazene, vazduhoplove i brodove duže od 10 metara.
Direktorka MMF-a Kristin Lagard je na posebnoj konferenciji za novinare u Briselu rekla da još treba dosta toga uraditi u narednih 48 sati.
Ona je dodala da su novi predlozi Grčke detaljniji, ali da nisu u potpunosti u skladu sa onim o čemu se razgovaralo.
Isti stav deli i predsednik Evrogrupe Jeren Dijselbom, koji smatra da je ostalo još dosta toga da se uradi.
Cipras: Sada je lopta u dvorištu evropskih institucija
Cipras je izjavio noćas da je sada na evropskim institucijama da pronađu rešenje za spas Grčke, pošto je Atina podnela svoj plan reformi Briselu.
„Lopta je u dvorištu evropskih vlasti. Naš predlog je prihvaćen kao osnova za diskusiju od strane institucija“, rekao je Cipras misleći na grčke poverioce — Evropsku komisiju, Evropsku centralnu banku i Međunarodni monetarni fond.
Prema njegovim rečima pregovori će biti nastavljeni u naredna dva dana.
„Ne želimo polovičan dogovor koji bi bio samo za ograničeni period. Želimo kompletno i održivo rešenje“, rekao je Cipras novinarima posle samita evrozone u Briselu.
Novi grčki premijer Cipras, koji je izabran u januaru ove godine, odbio je zahteve međunarodnih kreditora za dalje mere štednje u zamenu za puštanje dodatnih finansijskih sredstva kako bi se izbegla nesposobnost ispunjavanja finansijskih obaveza prema MMF-u 30. juna.
„Prvi put teret neće biti na (grčkim) radnicima i penzionerima. Štitimo porodice srednje klase i prvi put će teret ležati na onima koji mogu da plate, tako da konačno možemo da izađemo iz ove krize koja nas pogađa u poslednjih pet godina“, rekao je Cipras.
