Ovaj hrvatski projekat koji vredi oko 1,4 milijarde evra, aktuelizovan je 2012. godine, a gradnja bi mogla da počne za dve godine, piše Večernji list. Prema tadašnjim obećanjima ceo projekt bi trebalo da bude gotov do 2020. godine, piše Večernji list.
Osim što se u beogradskom i zagrebačkom projektu radi o velikim investicijama uz obalu Save i što im nazivi slično zvuče, ipak je reč o dva potpuno različita projekta.
„Nema razloga da se taj projekt ne realizuje, ali dinamika kakvu naša Vlada ima takva je kakva je“, ističe bivši prvi potpredsednik Vlade Hrvatske Radimir Čačić uz konstataciju da je i njegov naslednik na ministarskom mestu Ivan Vrdoljak prihvatio projekt „Zagreb na Savi“ sa idejom o stambeno-poslovnoj oblasti.
Međutim, direktor firme „Program Sava“ Dubravko Ponoš ističe da je urbana regeneracija obala Save u Zagrebu tek na šestom mestu od ukupno 13 segmenata zbog kojih se krenulo u taj projekt koji vodi njegova firma i koja je osnovana baš za tu svrhu.
„Zagreb na Savi“, kako se navodi, pokrenut je najviše zbog rešenja problema vodosnabdevanja, odbrane od poplava, zaštite okoline i korišćenja hidroenergetskih potencijala toka Save, mada su ranije neki političari govorili o gradnji poslovnih i stambenih građevina na obalama Save, ali i o gradnji kompleksa Vladinih zgrada.
List, takođe, ističe da je bitno da je projekt u visokoj meri definisan i da je postignuta saglasnost oko projekta sa desetak ključnih institucija, što u Beogradu, kako navode, nije bio slučaj.
Kako kažu, Zagreb na Savi nema intenciju uređenja prostora i objašnjava da su se pri razvoju tog projekta razrađivale tri opcije.
Jedna je da se izgrade novi pragovi koji bi kontrolisali Savu i podzemne tokove, druga je gradnja pet velikih hidroelektrana, a treća opcija je prokop kanala Sava-Sava, odnosno da se postojeći kanal Sava-Odra u najbližoj tački opet poveže sa Savom.
U sklopu te treće opcije je i gradnja sedam hidroelektrana, tri velike — Podsused, Prečko i Sisak, kao i četiri male — Jarun, Šanci, Petruševec i Ivanja Reka.
Za spajanje Save s kanalom trebalo bi da se prokopa pet kilometara novog kanala. Gradnja HE Podsused stajala bi oko 260 miliona evra, HE Prečko 164 miliona evra, a HE Sisak 213 miliona evra. Za gradnju četiri male hidroelektrane potrebno je uložiti 213 miliona evra.
Tih sedam hidroelektrana godišnje bi proizvodile oko 636 gigavatčasova električne energije, što je 23 odsto ukupne godišnje potrošnje Zagreba.
Trećom opcijom bi se u Zagrebu uz obalu Save oslobodilo oko 350 hektara zemljišta. Savom bi kroz Zagreb mogli da plove manji turistički brodovi, a Velika Gorica mogla bi da dobije rečnu luku.
Ponoš kaže da se trenutno za treću opciju izrađuje studija isplativosti, dok se za sve tri opcije radi Strateška studija uticaja na okolinu koju sufinansira Europska unija sa 1,5 miliona evra, dok je Hrvatska osigurala 500.000 evra.
On je najavio da će do avgusta ove godine biti gotova oba dokumenta i da bi se za manje od dve godine moglo početi s prvim projektom, a to je gradnja HE Podsused. Realizacija celog projekta predviđena je u roku od deset do 12 godina. Projekt bi se sufinansirao iz fondova EU, a na listi je za finansiranje iz „Junkerovog plana“, koji predviđa 315 milijardi evra investicija u EU.
Hrvati se, takođe, nadaju da će učešće u realizaciji projekta uzeti i strani investitori koji su već pokazali interesovanje, posebno kada su hidroelektrane u pitanju.
Šta će od svega toga da bude i šta će biti na obalama Save, prema Ponošovim rečima odlučiće Grad Zagreb, arhitekte i građani Zagreba, ali se u svakom slučaju se radi o „najvećem i najkompleksnijem projektu koji Hrvatska ima“.
