https://lat.sputnikportal.rs/20240407/ziveli-svetska-rokenrol-zvezda-kojoj-se-promenio-zivot-probudio-se-u-srbiji-i-probao---sljivovicu--1170826363.html
Živeli! Svetska rokenrol zvezda kojoj se promenio život: Probudio se u Srbiji i probao - šljivovicu
Živeli! Svetska rokenrol zvezda kojoj se promenio život: Probudio se u Srbiji i probao - šljivovicu
Sputnik Srbija
Kada je prvi put probao, Bili Guld, basista čuvenog benda Fejt Nou Mor, mislio je da je rakija nešto egzotično i zabavno, bio je mlad, voleo je da pije. Voleo... 07.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-07T18:35+0200
2024-04-07T18:35+0200
2024-04-08T14:13+0200
moja priča
moja priča
srbija
sad
rakija
šljivovica
bili guld
ivan urošević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/04/1170757801_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_7d1d9f5e6bad62bfd7345d3d8e2cb33a.jpg
"Moj prijatelj, slikar Slavko, uvek je zvao moj bend da spavamo kod njega u kući. Tad smo spavali na podu, poslužio je veoma lepu šljivovicu. To je bio prvi put da sam zaista osetio rakiju, da sam se povezao s njom. Nešto mi se dogodilo. Sedeo sam i pio rakiju sa njegovim dedom, to nije bio samo ukus, ne mogu da opišem to osećanje, ali bilo je nešto što mi je bilo potrebno".Kada se vratio kući u San Francisko, Bili Guld tražio je rakiju. Išao na Gugl, posetio festival šljivovice u Viskonsin.Kad god bi došao u Srbiju, kući je nosio kofer pun rakije. Prijatelji su mu je donosili. Ali stalno se pitao zašto ne može da je kupi u SAD. Pitao je ljude, niko nije razumeo o čemu govori. U zemlji sa hiljadu tekila, niko nije znao šta je rakija. Spakovao se, obišao Bugarsku, gde je takođe bilo dobre rakije, a u Srbiji, u Beogradu, otišao na sajam.Sudbinski susret sa doktorom za rakijuImao je sreću da na jednom štandu upozna Dr Ivana Uroševića, jednog od vodećih konsultanata u proizvodnji rakije. Pored toga što je direktor destilerije "Tok", čiju rakiju iz podnožja Goča Bili sada prodaje u SAD, ovaj stručnjak zadužen je za kvalitet proizvodnje u više destilerija u Srbiji.Brine o celom programu "BB klekovače" od 2010. godine, na njemu je finalizacija proizvoda destilerije "Zavet", ali i mnoge male destilerije poverile su mu svoje blago, "Lazar" iz Alibunara, "Radovača" iz Uba, "Sedam jezera", "Crvena crkva"."Pre našeg, Bili je bio na drugim štandovima, po srpskom principu obećali su mu avione i kamione. Šta god kaže, ja kažem, ne može tako. U jednom trenutku mi je rekao, da li ti uopšte hoćeš da sarađujemo. Da, ali rakija koja ti se sviđa ne može u Ameriku. Objasnio sam mu da procenat metil alkohola za to tržište mora da bude manji, način proizvodnje drugačiji. Kad je svario te informacije, objasnio nam je i šta je za njega rakija, šta bi voleo da podeli sa svojim sunarodnicima. Probao je nekoliko, i rekao, ova mi se sviđa, ima karakter, ali je i mekana", priča Urošević..Strah "američkog idiota" da se ne obruka pred SrbimaTako je počelo, 2018. prvih 300 boca vrhunske srpske šljivovice sa etiketom "Prva" otputovalo je u SAD. Ambasador srpske rakije u Americi priznaje da je mu je bila potrebna velika hrabrost."Bio sam uplašen, znam šta rakija vama ovde znači, a ja sam samo "američki idiot". Rekao sam, uradićemo dostojnu rakiju i odneću je u SAD. Mislio sam, ako ja ne uradim, ko će to, niko. Ye*iga, uradiću. Rakija se pojavila u Ouklendu. Iz Srbije je u San Francisko doputovala moja prijateljica Milica, mesec dana smo obilazili radnje i barove, otkrivali Amerikancima rakiju i kako da je piju", priča Bili.U nekoliko država čuveni basista "Fight No More" sada prodaje rakiju od najboljih čačanskih šljiva. Dve verzije, "Prva" je žuta, od čačanske rodne, odležala je i sazrevala u hrastovoj buradi minimum 18 meseci, a "Bela" , odležala u inertnim inox cisternamana, od čačanske rodne i čačanske lepotice.Sve više rakije na američkom tržištuOvaj Amerikanac zapravo je shvatio da rakija nije obično piće. Ona je i lek, ne samo sredstvo za dezinfekciju, leči razne boljke, pije se kad se deca rađaju, ali i kad neko umre, "Ye*iga", kad se uživa sa prijateljima. Sa uzdasima sreće i tuge.Urošević kaže da je svake godine sve više srpske rakije na SAD tržištu, ali je problem što je van prostora Balkana i istočne Evrope rakija, kao kategorija, nepoznata. Da bi Amerikanac počeo da konzumira rakiju, potrebno je mnogo rada i truda, vremena da se predstavi, da se napravi razlika između drugih alkoholnih pića."Kad Amerikanac proba bilo koju srpsku šljivovicu, posebno ako je godina starosti na njoj, uvek je poredi sa viskijem i burbonom. Te dve kategorije se pre svega cenovno razlikuju, jer se razlikuje i sirovina i proizvodnja. Oni ne znaju zašto treba da plate skuplje, a mogu da za manje para kupe nešto što im je poznato. Do tog saznaja ne dolazi se lako, ali što nas više bude na tom tržištu, što više je promovišemo, biće sve bolje".Država mora da se uključiOvaj stručnjak dodaje da je najbitnije da se država uključi u ovu priču, jedino tako možemo da ubrzamo ceo proces koji mora da se odvija u kontinuitetu. Država nije uključena, ne shvata, tvrdi, da je rakija zaista jedan od malog broja zaista autentičnih srpskih proizvoda. Tako se gleda na vino, pojedine sorte grožđa jesu, ali svi prave vino. Sa rakijom su nam mnogo veće šanse."Pre svega trebalo bi urediti sistem kod nas, u smislu kvaliteta, veliki je i udeo prodaje na sivom tržitu. Rakiju bez etikete moguće je kupiti na svakom mestu, procena je da se tako proda 70 odsto. To znači da ne možemo ni da standardizujemo kvalitet. Stranac mora da zna šta je dobra, zaista dobra rakija. Ako prvi put proba "domaću", a nije dobra, neće je više poželeti", objašnjava Urošević.On dodaje da u ovom poslu nema velikog i brzog novca, proizvodnja rakije je generacijski posao. Ali i ova činjenica rakiju svrstava u važan deo nacionalnog identiteta Srba. To je Bili Guld odlično razumeo. Na etiketi njegovih flaša je pokojna baba Ljubica, žena sa Balkana koja je i sa devedeset i kusur godina sama pekla rakiju.Bilijeva šljivovica vratila se kućiSa Bilijem Guldom smo razgovarali u Beogradu, bio je i u Novom Sadu i Kragujevcu. Došao je, jer to duguje svojim fanovima, odnosno fanovima njegove rakije:"Došlo je do paradoksa, preko socijalnih mreža ljudi su me pitali, gde mogu da nabavim vašu rakiju u Srbiji. Donosili su je iz Amerike. Pomislio sam, moram da dovučem rakiju iz Srbije - u Srbiju. Sada mogu da je kupe ovde. Još jednom je rakija povezala ljude. Srećan sam zbog toga", kaže čovek za koga rakija nije biznis, već veza sa Srbima i Srbijom.Na kraju razgovora podiže čašicu da nazdravimo, valja se:"Koju si odabrala, žutu. Pametno. Žuta je dobra. A dobra je i bela", konstatuje čuveni gitarista u maniru srpskog seljaka u čijoj se porodici šljiva peče vekovima.Logično, otkrio je tajnu rakije, ona je filozofija života, a srpska rakija od šljive je i pod zaštitom Uneska kao svetka baština.Pogledajte i:
srbija
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
moja priča, srbija, sad, rakija, šljivovica, bili guld, ivan urošević
moja priča, srbija, sad, rakija, šljivovica, bili guld, ivan urošević
Živeli! Svetska rokenrol zvezda kojoj se promenio život: Probudio se u Srbiji i probao - šljivovicu
18:35 07.04.2024 (Osveženo: 14:13 08.04.2024) Kada je prvi put probao, Bili Guld, basista čuvenog benda Fejt Nou Mor, mislio je da je rakija nešto egzotično i zabavno, bio je mlad, voleo je da pije. Voleo je i da dolazi u Srbiju, ljudi su otvoreni, stekao je prijatelje. Jedno jutro u Srbiji otvorilo mu je novu dimenziju. Shvatio je koliko mu zapravo znači srpska šljivovica. Sada je njen ambasador.
"Moj prijatelj, slikar Slavko, uvek je zvao moj bend da spavamo kod njega u kući. Tad smo spavali na podu, poslužio je veoma lepu šljivovicu. To je bio prvi put da sam zaista osetio rakiju, da sam se povezao s njom. Nešto mi se dogodilo. Sedeo sam i pio rakiju sa njegovim dedom, to nije bio samo ukus, ne mogu da opišem to osećanje, ali bilo je nešto što mi je bilo potrebno".
Kada se vratio kući u San Francisko, Bili Guld tražio je rakiju. Išao na Gugl, posetio festival šljivovice u Viskonsin.
"Sve rakije koje sam probao bile su užasne, hteo sam nešto da me podseća na Srbiju, kao da sam tamo", opisuje čuveni muzičar događaj od pre 20 godina.
Kad god bi došao u Srbiju, kući je nosio kofer pun rakije. Prijatelji su mu je donosili. Ali stalno se pitao zašto ne može da je kupi u SAD. Pitao je ljude, niko nije razumeo o čemu govori. U zemlji sa hiljadu tekila, niko nije znao šta je rakija.
Spakovao se, obišao Bugarsku, gde je takođe bilo dobre rakije, a u Srbiji, u Beogradu, otišao na sajam.
Sudbinski susret sa doktorom za rakiju
Imao je sreću da na jednom štandu upozna
Dr Ivana Uroševića, jednog od vodećih konsultanata u proizvodnji rakije. Pored toga što je direktor destilerije "
Tok", čiju rakiju iz podnožja Goča Bili sada prodaje u SAD, ovaj stručnjak zadužen je za kvalitet proizvodnje u više destilerija u Srbiji.
Brine o celom programu "BB klekovače" od 2010. godine, na njemu je finalizacija proizvoda destilerije "Zavet", ali i mnoge male destilerije poverile su mu svoje blago, "Lazar" iz Alibunara, "Radovača" iz Uba, "Sedam jezera", "Crvena crkva".
"Pre našeg, Bili je bio na drugim štandovima, po srpskom principu obećali su mu avione i kamione. Šta god kaže, ja kažem, ne može tako. U jednom trenutku mi je rekao, da li ti uopšte hoćeš da sarađujemo. Da, ali rakija koja ti se sviđa ne može u Ameriku. Objasnio sam mu da procenat metil alkohola za to tržište mora da bude manji, način proizvodnje drugačiji. Kad je svario te informacije, objasnio nam je i šta je za njega rakija, šta bi voleo da podeli sa svojim sunarodnicima. Probao je nekoliko, i rekao, ova mi se sviđa, ima karakter, ali je i mekana", priča Urošević..
Strah "američkog idiota" da se ne obruka pred Srbima
Tako je počelo, 2018. prvih 300 boca vrhunske srpske šljivovice sa etiketom "Prva" otputovalo je u SAD. Ambasador srpske rakije u Americi priznaje da je mu je bila potrebna velika hrabrost.
"Bio sam uplašen, znam šta rakija vama ovde znači, a ja sam samo "američki idiot". Rekao sam, uradićemo dostojnu rakiju i odneću je u SAD. Mislio sam, ako ja ne uradim, ko će to, niko. Ye*iga, uradiću. Rakija se pojavila u Ouklendu. Iz Srbije je u San Francisko doputovala moja prijateljica Milica, mesec dana smo obilazili radnje i barove, otkrivali Amerikancima rakiju i kako da je piju", priča Bili.
U nekoliko država čuveni basista "
Fight No More" sada prodaje rakiju od najboljih čačanskih šljiva. Dve verzije, "Prva" je žuta, od čačanske rodne,
odležala je i sazrevala u hrastovoj buradi minimum 18 meseci, a "Bela" , odležala u inertnim inox cisternamana, od čačanske rodne i čačanske lepotice.
Sve više rakije na američkom tržištu
Ovaj Amerikanac zapravo je shvatio da rakija nije obično piće. Ona je i lek, ne samo sredstvo za dezinfekciju, leči razne boljke, pije se kad se deca rađaju, ali i kad neko umre, "
Ye*iga", kad se uživa sa prijateljima. Sa uzdasima sreće i tuge.
Urošević kaže da je svake godine sve više srpske rakije na SAD tržištu, ali je problem što je van prostora Balkana i istočne Evrope rakija, kao kategorija, nepoznata. Da bi Amerikanac počeo da konzumira rakiju, potrebno je mnogo rada i truda, vremena da se predstavi, da se napravi razlika između drugih alkoholnih pića.
"Kad Amerikanac proba bilo koju srpsku šljivovicu, posebno ako je godina starosti na njoj, uvek je poredi sa viskijem i burbonom. Te dve kategorije se pre svega cenovno razlikuju, jer se razlikuje i sirovina i proizvodnja. Oni ne znaju zašto treba da plate skuplje, a mogu da za manje para kupe nešto što im je poznato. Do tog saznaja ne dolazi se lako, ali što nas više bude na tom tržištu, što više je promovišemo, biće sve bolje".
Država mora da se uključi
Ovaj stručnjak dodaje da je najbitnije da se država uključi u ovu priču, jedino tako možemo da ubrzamo ceo proces koji mora da se odvija u kontinuitetu. Država nije uključena, ne shvata, tvrdi, da je rakija zaista jedan od malog broja zaista autentičnih srpskih proizvoda. Tako se gleda na vino, pojedine sorte grožđa jesu, ali svi prave vino. Sa rakijom su nam mnogo veće šanse.
"Pre svega trebalo bi urediti sistem kod nas, u smislu kvaliteta, veliki je i udeo prodaje na sivom tržitu. Rakiju bez etikete moguće je kupiti na svakom mestu, procena je da se tako proda 70 odsto. To znači da ne možemo ni da standardizujemo kvalitet. Stranac mora da zna šta je dobra, zaista dobra rakija. Ako prvi put proba "domaću", a nije dobra, neće je više poželeti", objašnjava Urošević.
On dodaje da u ovom poslu nema velikog i brzog novca, proizvodnja rakije je generacijski posao. Ali i ova činjenica rakiju svrstava u važan deo nacionalnog identiteta Srba. To je Bili Guld odlično razumeo. Na etiketi njegovih flaša je pokojna baba Ljubica, žena sa Balkana koja je i sa devedeset i kusur godina sama pekla rakiju.
Bilijeva šljivovica vratila se kući
Sa Bilijem Guldom smo razgovarali u Beogradu, bio je i u Novom Sadu i Kragujevcu. Došao je, jer to duguje svojim fanovima, odnosno fanovima njegove rakije:
"Došlo je do paradoksa, preko socijalnih mreža ljudi su me pitali, gde mogu da nabavim vašu rakiju u Srbiji. Donosili su je iz Amerike. Pomislio sam, moram da dovučem rakiju iz Srbije - u Srbiju. Sada mogu da je kupe ovde. Još jednom je rakija povezala ljude. Srećan sam zbog toga", kaže čovek za koga rakija nije biznis, već veza sa Srbima i Srbijom.
Na kraju razgovora podiže čašicu da nazdravimo, valja se:
"Koju si odabrala, žutu. Pametno. Žuta je dobra. A dobra je i bela", konstatuje čuveni gitarista u maniru srpskog seljaka u čijoj se porodici šljiva peče vekovima.
Logično, otkrio je tajnu rakije, ona je filozofija života, a srpska rakija od šljive je i pod zaštitom Uneska kao svetka baština.
