https://lat.sputnikportal.rs/20231001/od-zlata-paprika---i-to-se-moze-naci-u-srbiji-foto-1161853528.html
Od zlata paprika - i to se može naći u Srbiji /foto/
Od zlata paprika - i to se može naći u Srbiji /foto/
Sputnik Srbija
Ako servirate za ručak papriku, dodajte uz nju etiketu da je od zlata, jer ste je upravo platili kao zlatnu. Nije šala, u Maksiju u Jovanovoj ulici u Beogradu... 01.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-01T14:46+0200
2023-10-01T14:46+0200
2023-10-01T15:02+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
trgovina
turizam i trgovina
paprika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/08/1152092995_0:159:3073:1888_1920x0_80_0_0_422a835c7148c801205df157ae87d5ea.jpg
Dok god ne bude ozbiljne konkurencije na tržištu, a sada je nema jer mali broj trgovinskih lanaca drži 80 odsto tržišta, trgovci će moći da podižu trgovinske marže i diktiraju cene kako njima odgovara. Pogotovo kada Komisija za zaštitu konkurentnosti već pet godina na to žmuri, kaže za Sputnjik predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović koji uopšte ne sumnja da su za visoke cene prehrambenih proizvoda „zaslužne“ izuzetno visoke trgovinske marže.Zabiberili i običnu paprikuU Udruženju za trgovinu u Privrednoj komori Srbije Sputnjiku je, međutim, rečeno da prosečna bruto marža kod najvećih maloprodajnih trgovinskih lanaca, koji čine 83 odsto ukupnog udela u prometu prehrambenih proizvoda na malo, iznosi 14,6 procenata. Kod ostalih privrednih subjekata nema značajnijih razlika u pogledu prosečne bruto marže niti se povećavala od početka godine, napominje Tijana Maljković iz tog Udruženja.Ona dodaje da nema značajnijih odstupanja u prosečnim maloprodajnim cenama u trgovinskim lancima na malo i da rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje ovih proizvoda, odnosno visoke cene inputa u proizvodnji i niske ekonomija obima.Papović, međutim, uopšte nije uveren da je to tako. Nema, kaže, drugog objašnjenja osim previsokih marži za situaciju da pečenje paprike uveća cenu desetostruko. Pa sve i neka nije ista paprika, neka je organski gajena, pečena na drva, prevalila mnogo duži put od „obične“ sveže nemoguća je tolika razlika u ceni. On tvrdi da marže kod naših trgovaca daleko prevazilaze te o kojima nam trgovci govore.Papović napominje da je država Crna Gora limitirala marže na 15 do 20 odsto, dok kod nas za neke proizvode ona ide i 150 posto jer, kako kaže, nema tržišnog nadzora.U Hrvatskoj su proletos ograničili maržu na mleko na 10 odsto, ali su one generalno veće nego u EU. I dok su se tamošnji trgovci branili da su glavni generator poskupljenja rast plata i nabavnih cena, Evropska komisija ih je upozorila na previsoke marže koje se u nekim lancima penju i do 50 odsto. Tako su krenuli u obaranje marži i cena, a i kod nas je nedavno sa trgovcima dogovoreno da smanje marže za ukupno 20 proizvoda. Mnoge su, međutim, ostale visoke.Ni guvernerki se ne dopadaKako je nedavno izjavila guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, nekoliko trgovinskih lanaca diktira uslove pod kojima će neko proizvoditi. Oni imaju veću pregovaračku moć i koriste je da bi povećali maržu više nego što zahteva pokriće troškova, a to na kraju povećava i cene.A to , naravno, obesmišljava borbu NBS sa inflacijom. Marže u trgovini su, kako je ocenila, značajno porasle i odmažu vraćanju inflacije u granice cilja.To će, pogotovo, biti slučaj kada 1. oktobra dođe do povećanja akciza što će uticati na rast cena goriva, a onda posledično transporta i svega ostalog.Papović ne sumnja, da naši trgovci uprkos ograničenjima nekih marži, neće biti na gubitku i da oni određuju cene koje im odgovaraju.Zamena tezaNjihova robna marka je zapravo iz njihovih pogona, a da bi neki novi dobavljač ušao sa svojim proizvodom na police trgovinskih lanaca mora prvo da plati takozvano ulistavanje koje staje nekoliko hiljada evra. Uz to, pošto mali broj igrača drži celokupno tržište ono je, po njegovoj oceni, blokirano njihovim dogovorom, odnosno zloupotrebom dominantnog položaja.Kad Komisija godinama žmuriGlavnog krivca za to on vidi u Komisiji za zaštitu konkurencije.Na to Komisija, po njegovoj oceni, žmuri, pa tako i imamo situaciju da su kod osnovnih prehrambenih proizvoda najveće marže i kreću se od 50 do 150 odsto, jer su upravo ti proizvodi najtraženiji. Nisu, naravno, podigli cenu lepka za gume za bicikl, jer to malo kome treba, slikovit je naš sagovornik.Dvanaest veličanstvenihU ministarstvu trgovine, međutim, kažu da su u bruto marži sabrani svi troškovi trgovca, od prevoza, potrošene struje, plate za radnike…računajući i PDV i da ona predstavlja razliku između nabavne i maloprodajne cene neke robe.Kako je rečeno Sputnjiku, analiza koju su radili pokazala je da je grupa od 12 najvećih trgovaca koji zajedno imaju tržišni udeo od preko 80 posto, njihova neto profitabilnost na kraju prošle godine u proseku iznosila 2,9 odsto. To pokazuje koliko su zaradili i to je, kako kažu, jako nisko ako poredite sa drugim tržištima. I Maljkovićeva ukazuje na taj podatak, ističući da je godinama unazad, prosečna profitna stopa trgovaca je ispod tri procenta, koliko je bila i na kraju prošle godine.Papović, međutim, nije uveren ni u to, jer je, kako kaže, reč o analizi koju su sami trgovci radili, a pogotovo što je prema podacima komšija, u Hrvatskoj neto dobit trgovaca prošle godine porasla za čak 25 posto. Pritom, kako primežuje, niko od velikih tržišnih igrača nije napustio tako nerpofitabilno tržišteDok god 12 najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji drži čak 80 odsto tržišta i praktično diktira uslove, a to Komisija za zaštitu konkurentnosti ne kontroliše, jer u prethodnih pet godina niko nije video njen izveštaj, ne možemo očekivati drugačiju situaciju sa maržama i cenama, ocena je Papovića.
https://lat.sputnikportal.rs/20230903/ajvar-kao-kavijar-i-zimnica-u-srbiji-samo-za-bogate-1160700383.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230926/lazni-med-preplavio-srbiju--ima-li-odbrane-od-roja-prevaranata-1161716987.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, trgovina, turizam i trgovina, paprika
ekonomija, srbija – ekonomija, trgovina, turizam i trgovina, paprika
Od zlata paprika - i to se može naći u Srbiji /foto/
14:46 01.10.2023 (Osveženo: 15:02 01.10.2023) Ako servirate za ručak papriku, dodajte uz nju etiketu da je od zlata, jer ste je upravo platili kao zlatnu. Nije šala, u Maksiju u Jovanovoj ulici u Beogradu, gde se reklamira paprika sa cenom manjom od 200 dinara, ista ta, samo pečena i začinjena sa dve mrvice belog luka, košta skoro deset puta više - 1399 dinara.
Dok god ne bude ozbiljne konkurencije na tržištu, a sada je nema jer mali broj trgovinskih lanaca drži 80 odsto tržišta, trgovci će moći da podižu trgovinske marže i diktiraju cene kako njima odgovara. Pogotovo kada Komisija za zaštitu konkurentnosti već pet godina na to žmuri, kaže za Sputnjik predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović koji uopšte ne sumnja da su za visoke cene prehrambenih proizvoda „zaslužne“ izuzetno visoke trgovinske marže.
Zabiberili i običnu papriku
U Udruženju za trgovinu u Privrednoj komori Srbije Sputnjiku je, međutim, rečeno da prosečna bruto marža kod najvećih maloprodajnih trgovinskih lanaca, koji čine 83 odsto ukupnog udela u prometu prehrambenih proizvoda na malo, iznosi 14,6 procenata. Kod ostalih privrednih subjekata nema značajnijih razlika u pogledu prosečne bruto marže niti se povećavala od početka godine, napominje Tijana Maljković iz tog Udruženja.
Ona dodaje da nema značajnijih odstupanja u prosečnim maloprodajnim cenama u trgovinskim lancima na malo i da rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje ovih proizvoda, odnosno visoke cene inputa u proizvodnji i niske ekonomija obima.
Papović, međutim, uopšte nije uveren da je to tako. Nema, kaže, drugog objašnjenja osim previsokih marži za situaciju da pečenje paprike uveća cenu desetostruko. Pa sve i neka nije ista paprika, neka je organski gajena, pečena na drva, prevalila mnogo duži put od „obične“ sveže nemoguća je tolika razlika u ceni. On tvrdi da marže kod naših trgovaca daleko prevazilaze te o kojima nam trgovci govore.
Papović napominje da je država Crna Gora limitirala marže na 15 do 20 odsto, dok kod nas za neke proizvode ona ide i 150 posto jer, kako kaže, nema tržišnog nadzora.
U Hrvatskoj su proletos ograničili maržu na mleko na 10 odsto, ali su one generalno veće nego u EU. I dok su se tamošnji trgovci branili da su glavni generator poskupljenja rast plata i nabavnih cena, Evropska komisija ih je upozorila na previsoke marže koje se u nekim lancima penju i do 50 odsto. Tako su krenuli u obaranje marži i cena, a i kod nas je nedavno sa trgovcima dogovoreno da smanje marže za ukupno 20 proizvoda. Mnoge su, međutim, ostale visoke.
Ni guvernerki se ne dopada
Kako je nedavno izjavila guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, nekoliko trgovinskih lanaca diktira uslove pod kojima će neko proizvoditi. Oni imaju veću pregovaračku moć i koriste je da bi povećali maržu više nego što zahteva pokriće troškova, a to na kraju povećava i cene.
A to , naravno, obesmišljava borbu NBS sa inflacijom. Marže u trgovini su, kako je ocenila, značajno porasle i odmažu vraćanju inflacije u granice cilja.
To će, pogotovo, biti slučaj kada 1. oktobra dođe do povećanja akciza što će uticati na rast cena goriva, a onda posledično transporta i svega ostalog.
Papović ne sumnja, da naši trgovci uprkos ograničenjima nekih marži, neće biti na gubitku i da oni određuju cene koje im odgovaraju.
„Neko namerno zamenjuje teze, odnosno rabat i maržu. Rabat je cena koju vam da proizvođač i njegov popust na to što ste od njega kupili. To je rabat i on je od 15 do 20 odsto. Sve preko toga su marže. Tu su troškovi za plate zaposlenih, struje, transporta, svašta drugog, ali kada vam kažem da su oni većinski vlasnici i proizvodnje i mlečne i mesne industrije i ratarske proozvodnje i povrtarske proizvodnje onda je jasno da se na njihovim policama nalaze njihovi proizvodi. Retki su neki drugi“, kaže naš sagovornik.
Njihova robna marka je zapravo iz njihovih pogona, a da bi neki novi dobavljač ušao sa svojim proizvodom na police trgovinskih lanaca mora prvo da plati takozvano ulistavanje koje staje nekoliko hiljada evra. Uz to, pošto mali broj igrača drži celokupno tržište ono je, po njegovoj oceni, blokirano njihovim dogovorom, odnosno zloupotrebom dominantnog položaja.
Kad Komisija godinama žmuri
Glavnog krivca za to on vidi u Komisiji za zaštitu konkurencije.
„Ta komisija za zaštitu konkurencije ne postoji od 2019. godine. Oni nam samo prevode šta ona radi u Francuskoj, Nemačkoj, šta je komisija u Argentini uradila. A osnovni zadatak Komisije je analiza tržišta, otklanjanje dominantnog položaja, zloupotrebe, monopola, kartelskog udruživanja. Sve se to ne radi“, kritičan je Papović.
Na to Komisija, po njegovoj oceni, žmuri, pa tako i imamo situaciju da su kod osnovnih prehrambenih proizvoda najveće marže i kreću se od 50 do 150 odsto, jer su upravo ti proizvodi najtraženiji. Nisu, naravno, podigli cenu lepka za gume za bicikl, jer to malo kome treba, slikovit je naš sagovornik.
U ministarstvu trgovine, međutim, kažu da su u bruto marži sabrani svi troškovi trgovca, od prevoza, potrošene struje, plate za radnike…računajući i PDV i da ona predstavlja razliku između nabavne i maloprodajne cene neke robe.
Kako je rečeno Sputnjiku, analiza koju su radili pokazala je da je grupa od 12 najvećih trgovaca koji zajedno imaju tržišni udeo od preko 80 posto, njihova neto profitabilnost na kraju prošle godine u proseku iznosila 2,9 odsto. To pokazuje koliko su zaradili i to je, kako kažu, jako nisko ako poredite sa drugim tržištima. I Maljkovićeva ukazuje na taj podatak, ističući da je godinama unazad, prosečna profitna stopa trgovaca je ispod tri procenta, koliko je bila i na kraju prošle godine.
Papović, međutim, nije uveren ni u to, jer je, kako kaže, reč o analizi koju su sami trgovci radili, a pogotovo što je prema podacima komšija, u Hrvatskoj neto dobit trgovaca prošle godine porasla za čak 25 posto. Pritom, kako primežuje, niko od velikih tržišnih igrača nije napustio tako nerpofitabilno tržište
Dok god 12 najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji drži čak 80 odsto tržišta i praktično diktira uslove, a to Komisija za zaštitu konkurentnosti ne kontroliše, jer u prethodnih pet godina niko nije video njen izveštaj, ne možemo očekivati drugačiju situaciju sa maržama i cenama, ocena je Papovića.
