https://lat.sputnikportal.rs/20230319/rane-i-dalje-krvare-iracki-vojni-zvanicnik-o-americkim-zlocinima-tokom-invazije-na-irak--1152656257.html
Rane i dalje krvare: Irački vojni zvaničnik o američkim zločinima tokom invazije na Irak
Rane i dalje krvare: Irački vojni zvaničnik o američkim zločinima tokom invazije na Irak
Sputnik Srbija
Amerika je kovala planove za uništavanje Iraka decenijama pre pada Bagdada. Danas, 20 godina nakon američke okupacije Iraka rane i dalje krvare – Amerikanci su... 19.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-19T19:41+0100
2023-03-19T19:41+0100
2023-03-19T20:18+0100
svet
svet
irak
invazija
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110054/05/1100540564_0:0:963:541_1920x0_80_0_0_35c9f8e7b0083fac0568a8dbe7568206.jpg
O toj rani koja je ostavila neizbrisiv trag u sećanju svakog Iračanina, bilo da je vojnik ili običan građanin, Sputnjik je razgovarao sa brigadnim generalom Ajadom el Tufanom, komandantom sedme brigade pograničnih snaga iračke vojske. Njegov zadatak je bio da osigurava bezbednost na delu granice u dužini od 574 kilometra – od iračko-jordanske granice do sredine iračko-saudijske granice. Na tom delu bila su raspoređena 22 granična prelaza – oni su bili najopasnija mesta sukoba sa američkim snagama pre njihovog ulaska u Bagdad. Tufan je bio svedok američkih zločina tokom okupacije.Da li ste očekivali kopnenu operaciju američke vojske u Iraku nakon višegodišnje blokade i iscrpljivanja vojske u pozadini aktivnog širenja dezinformacija o tome da zemlja poseduje oružje za masovno uništenje?– Bilo bi pogrešno i kratkovido verovati da je američki rat u Iraku počeo 17. marta 2003. i da se završio 9. aprila. U stvari, počeo je 2. avgusta 1990. godine kada je iračka vojska ušla u Kuvajt. To je prethodilo svim tragedijama koje je preživela nakon odlaska iz susedne zemlje.Tokom čitavog perioda nakon operacije u Kuvajtu bila je na snazi veoma žestoka blokada. Od toga je prva stradala iračka vojska – i u pogledu obuke kadrova i u pogledu izvođenja vežbi.Šta mislite o argumentima i razlozima Amerike za ulazak u rat protiv Iraka?– Vreme je pokazalo da su svi izgovori za pokretanje rata izmišljeni. I ovde bih citirao američkog državnog sekretara Kolina Pauela koji je mahao epruvetom tokom sednice Saveta bezbednosti UN. On je rekao da je taj trenutak označio kraj njegove političke i vojne karijere i da je to bila najtužnija odluka koju je doneo u svom životu. Međutim, uprkos tvrdnjama da su pogrešili, to se ne može smatrati spontanim. SAD su planirale uništenje Iraka.S obzirom da ste bili jedan od komandanata iračke vojske, kako je tekla vaša priprema za rat i šta se dešavalo nakon početka američke kopnene operacije?– Postoji trenutak o kojem govorim prvi put – 17. marta 2003. u dva ujutru, dva ili tri sata pre nego što su Amerikanci bombardovali Bagdad, dva američka helikoptera su poletela iz baze Ruvajšid u Jordanu i dva iz vojne baze u regionu Arar u Saudijskoj Arabiji. Uništili su sve isturene punktove gde su se nalazili pripadnici sedme brigade kojom sam ja komandovao.Bili smo prinuđeni da povučemo preostale snage. Tada smo sa uništenih isturenih punktova pratili američke izviđačke operacije na jordanskom i saudijskom frontu. Ranije je ta avijacija delovala na određenoj udaljenosti na saudijskoj i jordanskoj teritoriji. Znali smo da se američki nosači aviona nisu kretali u tom području osim u slučaju važnih strateških misija. Pratili smo njihovo kretanje i shvatili da je rat neizbežan.Šta se dogodilo dok su se Amerikanci pripremali za ulazak u Bagdad?– Američke okupacione snage su koristile prekomernu silu, koristeći srednje i teško naoružanje u blizini stambenih naselja što predstavlja kršenje Ženevskih konvencija koje to zabranjuju u vreme rata.Koristili su sve vrste oružja protiv civila kako bi uticali na njih i naterali ih da prestanu da podržavaju iračku vojsku koja se bori. Dakle, njihova bombardovanja nisu bila usmerena samo na vojne objekte, već i na gradove. Uostalom, Amerikanci su izvršavali masovna ubistva u Iraku i pre 2003. godine.Među njima je i takozvani masakr na „auto-putu smrti“, kada se iračka vojska povlačila iz Kuvajta uz posredovanje Rusije i pod kontrolom UN. To je dovelo do smrti hiljada ljudi i uništenja desetina hiljada komada vojne tehnike. Prilikom vazdušnih napada nije pravljena nikakva razlika između vojnika i civila, a u to vreme su počinjeni i mnogi drugi zločini, posebno u južnim i centralnim provincijama koje su Amerikanci najviše bombardovali.Šta se dešavalo u prvim satima nakon što su se američke trupe približile Bagdadu?– Do tada je većina iračke vojske bila prebačena u susedna područja. Imali smo nekoliko planova delovanja u slučaju bilo kakvog razvoja situacije.Važan faktor koji je davao prednost Amerikancima bila je velika razlika u naoružanju. Nisu uspeli da se probiju kroz sektor Um Kasr, ali su uspeli da uđu u pustinju u oblasti Nasirije i Samave, sve dok nisu stigli do predgrađa Nadžafa. Zatim su stigli do pustinje Kerbela, a odatle do Musaiba i Bagdada.Nismo imali ni najjednostavnije sisteme PVO u poređenju sa značajnom vazdušnom nadmoći SAD. Pošteno je reći da je tragedija blokade negativno uticala na iračku vojsku u smislu nedostatka naoružanja. Međutim, upornost koju je naša vojska pokazala od 17. marta do 9. aprila postala je simbol izdržljivosti iračkog vojnika koji je branio svoju zemlju.Da li su Iračani dočekivali Amerikance cvećem, kako je to pokušao da predstavi Džordž V. Buš?– Sve te glasine nisu imale nikakve veze sa stvarnošću i širile su se samo da bi se slomio duh iračkog naroda i vojske.Okupatori su nam oduzeli dostojanstvo i suverenitet, oduzeli su živote hiljadama Iračana i još uvek čine zverstva. Njihovim zločinima i izdaji nema kraja. To se nije odnosilo samo na američke Oružane snage, nego i na privatne vojne kompanije koje su bez razloga vršile racije i ubijale civile. Koliko je izvršeno masovnih ubistava u samom srcu Bagdada? Zverstva Amerike u Iraku su sramotna. To smo videli 1991. kada su bombardovali sklonište Amirija. Svi njihovi zločini potvrđuju da su oni – vojska zasnovana na kršenju ljudskih prava i stalnom ponižavanju slabih.Da li ste imali unapred pripremljen plan za odbranu Bagdada?– Da, ali plan odbrane Bagdada je bio ograničen. O njemu se malo znalo, pa su Amerikanci po dolasku na aerodrom brzo ušli u Bagdad, a odatle u vladin kompleks.Znamo da mnoge jedinice koje su bile prisutne u Anbaru, Salah el Dinu i Kirkuku nisu učestvovale u borbama. Nakon što su američke snage ušle u sedište vlade oni su položili oružje jer više nije imalo smisla da se bore.Koji su najteži zločini protiv čovečnosti koje su počinile američke okupacione snage nakon dolaska u Bagdad?– Možda jedan od najbrutalnijih zločina koje su počinile američke trupe dogodio se prilikom borbi za aerodrom u Bagdadu. Iračani su tamo organizovali veliku zasedu nakon što su stigle informacije da 12 američkih helikoptera „činuk“ sa vojnicima stiže u vazdušnu luku.Čim su sleteli iračka vojska je upotrebila snažan električni naboj usled čega je izgorelo 11 američkih helikoptera zajedno sa vojnicima, a samo je jedan uspeo da pobegne iz zamke.Tokom druge bitke na aerodromu irački vojnici su uspeli da zarobe veliki broj vojnika i da ubiju više od njih 200.Tada su Amerikanci pribegli upotrebi hemijskog oružja koje je bukvalno topilo ljudsko meso. Svojim sam očima video mnogo ugljenisanih skeleta. Područje gde su se vodile borbe kasnije je pretvoreno u zonu koja je bila zatvorena za sve Iračane.Pet godina kasnije američke trupe raspisale su tendere za dovoženje grunta izvan grada na to mesto. U tom području je zamenjeno tlo na dubini od pet do 10 metara kako bi sakrili sve tragove zločina koji su počinjeni uz upotrebu hemijskog oružja.
https://lat.sputnikportal.rs/20230205/iracki-novinar-ekskluzivno-za-sputnjik--pre-20-godina-gadjao-busa-cipelama-i-postao-simbol-otpora--1150428731.html
irak
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, irak, invazija, sad
svet, irak, invazija, sad
Rane i dalje krvare: Irački vojni zvaničnik o američkim zločinima tokom invazije na Irak
19:41 19.03.2023 (Osveženo: 20:18 19.03.2023) Amerika je kovala planove za uništavanje Iraka decenijama pre pada Bagdada. Danas, 20 godina nakon američke okupacije Iraka rane i dalje krvare – Amerikanci su uništili sve temelje državnosti u toj zemlji.
O toj rani koja je ostavila neizbrisiv trag u sećanju svakog Iračanina, bilo da je vojnik ili običan građanin, Sputnjik je razgovarao sa brigadnim generalom Ajadom el Tufanom, komandantom sedme brigade pograničnih snaga iračke vojske. Njegov zadatak je bio da osigurava bezbednost na delu granice u dužini od 574 kilometra – od iračko-jordanske granice do sredine iračko-saudijske granice. Na tom delu bila su raspoređena 22 granična prelaza – oni su bili najopasnija mesta sukoba sa američkim snagama pre njihovog ulaska u Bagdad. Tufan je bio svedok američkih zločina tokom okupacije.
Da li ste očekivali kopnenu operaciju američke vojske u Iraku nakon višegodišnje blokade i iscrpljivanja vojske u pozadini aktivnog širenja dezinformacija o tome da zemlja poseduje oružje za masovno uništenje?
– Bilo bi pogrešno i kratkovido verovati da je američki rat u Iraku počeo 17. marta 2003. i da se završio 9. aprila. U stvari, počeo je 2. avgusta 1990. godine kada je iračka vojska ušla u Kuvajt. To je prethodilo svim tragedijama koje je preživela nakon odlaska iz susedne zemlje.
Tokom čitavog perioda nakon operacije u Kuvajtu bila je na snazi veoma žestoka blokada. Od toga je prva stradala iračka vojska – i u pogledu obuke kadrova i u pogledu izvođenja vežbi.
Šta mislite o argumentima i razlozima Amerike za ulazak u rat protiv Iraka?
– Vreme je pokazalo da su svi izgovori za pokretanje rata izmišljeni. I ovde bih citirao američkog državnog sekretara Kolina Pauela koji je mahao epruvetom tokom sednice Saveta bezbednosti UN. On je rekao da je taj trenutak označio kraj njegove političke i vojne karijere i da je to bila najtužnija odluka koju je doneo u svom životu. Međutim, uprkos tvrdnjama da su pogrešili, to se ne može smatrati spontanim. SAD su planirale uništenje Iraka.
S obzirom da ste bili jedan od komandanata iračke vojske, kako je tekla vaša priprema za rat i šta se dešavalo nakon početka američke kopnene operacije?
– Postoji trenutak o kojem govorim prvi put – 17. marta 2003. u dva ujutru, dva ili tri sata pre nego što su Amerikanci bombardovali Bagdad, dva američka helikoptera su poletela iz baze Ruvajšid u Jordanu i dva iz vojne baze u regionu Arar u Saudijskoj Arabiji. Uništili su sve isturene punktove gde su se nalazili pripadnici sedme brigade kojom sam ja komandovao.
Bili smo prinuđeni da povučemo preostale snage. Tada smo sa uništenih isturenih punktova pratili američke izviđačke operacije na jordanskom i saudijskom frontu. Ranije je ta avijacija delovala na određenoj udaljenosti na saudijskoj i jordanskoj teritoriji. Znali smo da se američki nosači aviona nisu kretali u tom području osim u slučaju važnih strateških misija. Pratili smo njihovo kretanje i shvatili da je rat neizbežan.
Šta se dogodilo dok su se Amerikanci pripremali za ulazak u Bagdad?
– Američke okupacione snage su koristile prekomernu silu, koristeći srednje i teško naoružanje u blizini stambenih naselja što predstavlja kršenje Ženevskih konvencija koje to zabranjuju u vreme rata.
Koristili su sve vrste oružja protiv civila kako bi uticali na njih i naterali ih da prestanu da podržavaju iračku vojsku koja se bori. Dakle, njihova bombardovanja nisu bila usmerena samo na vojne objekte, već i na gradove. Uostalom, Amerikanci su izvršavali masovna ubistva u Iraku i pre 2003. godine.
Među njima je i takozvani masakr na „auto-putu smrti“, kada se iračka vojska povlačila iz Kuvajta uz posredovanje Rusije i pod kontrolom UN. To je dovelo do smrti hiljada ljudi i uništenja desetina hiljada komada vojne tehnike. Prilikom vazdušnih napada nije pravljena nikakva razlika između vojnika i civila, a u to vreme su počinjeni i mnogi drugi zločini, posebno u južnim i centralnim provincijama koje su Amerikanci najviše bombardovali.
Šta se dešavalo u prvim satima nakon što su se američke trupe približile Bagdadu?
– Do tada je većina iračke vojske bila prebačena u susedna područja. Imali smo nekoliko planova delovanja u slučaju bilo kakvog razvoja situacije.
Važan faktor koji je davao prednost Amerikancima bila je velika razlika u naoružanju. Nisu uspeli da se probiju kroz sektor Um Kasr, ali su uspeli da uđu u pustinju u oblasti Nasirije i Samave, sve dok nisu stigli do predgrađa Nadžafa. Zatim su stigli do pustinje Kerbela, a odatle do Musaiba i Bagdada.
Nismo imali ni najjednostavnije sisteme PVO u poređenju sa značajnom vazdušnom nadmoći SAD. Pošteno je reći da je tragedija blokade negativno uticala na iračku vojsku u smislu nedostatka naoružanja. Međutim, upornost koju je naša vojska pokazala od 17. marta do 9. aprila postala je simbol izdržljivosti iračkog vojnika koji je branio svoju zemlju.
Da li su Iračani dočekivali Amerikance cvećem, kako je to pokušao da predstavi Džordž V. Buš?
– Sve te glasine nisu imale nikakve veze sa stvarnošću i širile su se samo da bi se slomio duh iračkog naroda i vojske.
Okupatori su nam oduzeli dostojanstvo i suverenitet, oduzeli su živote hiljadama Iračana i još uvek čine zverstva. Njihovim zločinima i izdaji nema kraja.
To se nije odnosilo samo na američke Oružane snage, nego i na privatne vojne kompanije koje su bez razloga vršile racije i ubijale civile. Koliko je izvršeno masovnih ubistava u samom srcu Bagdada? Zverstva Amerike u Iraku su sramotna. To smo videli 1991. kada su bombardovali sklonište Amirija. Svi njihovi zločini potvrđuju da su oni – vojska zasnovana na kršenju ljudskih prava i stalnom ponižavanju slabih.
Da li ste imali unapred pripremljen plan za odbranu Bagdada?
– Da, ali plan odbrane Bagdada je bio ograničen. O njemu se malo znalo, pa su Amerikanci po dolasku na aerodrom brzo ušli u Bagdad, a odatle u vladin kompleks.
Znamo da mnoge jedinice koje su bile prisutne u Anbaru, Salah el Dinu i Kirkuku nisu učestvovale u borbama. Nakon što su američke snage ušle u sedište vlade oni su položili oružje jer više nije imalo smisla da se bore.
Koji su najteži zločini protiv čovečnosti koje su počinile američke okupacione snage nakon dolaska u Bagdad?
– Možda jedan od najbrutalnijih zločina koje su počinile američke trupe dogodio se prilikom borbi za aerodrom u Bagdadu. Iračani su tamo organizovali veliku zasedu nakon što su stigle informacije da 12 američkih helikoptera „činuk“ sa vojnicima stiže u vazdušnu luku.
Čim su sleteli iračka vojska je upotrebila snažan električni naboj usled čega je izgorelo 11 američkih helikoptera zajedno sa vojnicima, a samo je jedan uspeo da pobegne iz zamke.
Tokom druge bitke na aerodromu irački vojnici su uspeli da zarobe veliki broj vojnika i da ubiju više od njih 200.
Tada su Amerikanci pribegli upotrebi hemijskog oružja koje je bukvalno topilo ljudsko meso. Svojim sam očima video mnogo ugljenisanih skeleta. Područje gde su se vodile borbe kasnije je pretvoreno u zonu koja je bila zatvorena za sve Iračane.
Pet godina kasnije američke trupe raspisale su tendere za dovoženje grunta izvan grada na to mesto. U tom području je zamenjeno tlo na dubini od pet do 10 metara kako bi sakrili sve tragove zločina koji su počinjeni uz upotrebu hemijskog oružja.
