Knjiga intervjua „Džez face“ novinara Vojislava Pantića jedna je od mogućih džez enciklopedija na srpskom jeziku.
Pasionirano prateći džez od sredine osamdesetih, Pantić je imao retku privilegiju da vodi razgovore sa brojnim velikanima svetske i domaće scene, sakupivši u svojoj prvoj knjizi više od 50 intervjua sa 48 džez umetnika, obavljenih od 1991. do 2015. godine.
Vojislav Pantić je za Sputnjikovu „Orbitu kulture“ rekao da je knjiga, praktično, nastajala od prvog intervjua koji je uradio, a koji nije ušao u knjigu, intervjua sa Džonom Mejelom u Čakovcu 1987. godine.
Sreća je biti iz Srbije među „Džez facama“
Prošlo je četiri godine do prvog intervjua koji je ušao u knjigu, i taj je jedan od dva u „Džez facama“ koje je uradio telefonski. Reč je o promotivnom intervjuu sa Petom Metinijem za koncert koji je imao u Hali sportova 1991. godine. Posle su se videli i u Hali sportova i doradili intervju uživo.
U „Džez facama“ je objavio još jedan deo intervjua sa Metinijem, ponovo telefonski i promotivni, iz 2011. godine, kada je Metini opet gostovao u Srbiji.
„Imao sam prilike da razgovaram sa mnogo važnim ljudima u svetu džeza, i moja najveća sreća bila je što sam odavde i što sam ja menadžerima, agentima i muzičarima bio interesantniji kao neko u Srbiji ko potencijalno može da bude promoter njihove umetnosti u ovoj sredini, nego da sam bio jedan od 20 Francuza koji čekaju u redu za intervju. Mislim da je to dosta značajno, jer 95 odsto intervjua koje sam tražio, ja sam i dobio“, kaže Pantić.
Pantić kaže da mu je bilo izuzetno važno da u „Džez facama“ predstavi naše velikane. Izabrao je petoro iz svih generacija — Lalu Kovačeva, Duška Gojkovića i Miću Markovića iz starije, Bojana Zeda iz srednje i Anu Popović iz mlađe. Ana Popović je „jedina u knjizi koja, praktično, nije džezer“.
Dama peva bluz
Naslov knjige inspirisan je Pantićevom dugogodišnjom televizijskom serijom „Džez face“, koja je imala više od 150 epizoda, u okviru koje su nastupali i bluzeri, a Ana Popović je jedan od prvih bluzera sa kojima je radio intervju.
„Imao sam želju da od nje uzmem intervju kada je izdala prvi album u inostranstvu. To je priča o zvezdi u nastajanju. Mada sam posle sa njom više puta radio intervjue, u knjigu je ušao samo taj prvi“, kaže Pantić.
Knjiga „Džez face“ bogatija je fotografijama nego što je bilo u početku zamišljeno. Pantić je tražio od prijatelja, džez fotografa, da mu pošalju po jednu sliku „džez faca“. Mnogi su mu izašli u susret i poslali i po 7-8 komada.
„Polovina tih fotografija nikada nije objavljena, nijedna nije promo ili agencijska fotka, već su sve autorske fotografije bardova džez fotografije i u svetu i kod nas. Zato knjiga izgleda lepo, luksuzno, ne preluksuzno, nego džezerski luksuzno“, kaže Pantić.
Džez elita — između matematike i fudbala
Pantića, koji je profesor matematike u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, pitali smo kako je spojio matematiku, kao najegzaktniju nauku, sa džezom, koji se zasniva na improvizaciji. Odgovorio je da je i profesura improvizacija.
„Matematika jeste egzaktna nauka, ali da nema improvizacije — ne bi bilo ni pomaka u toj nauci. Da nema onog intuitivnog dolaska do hipoteza koje posle dokažeš, pa postanu teoreme“, smatra Pantić.
Dodaje da je, na primer, Čarls Lojd otišao u Mađarsku da bi video muzej Bele Bartoka, a zapravo su ga kod Bartoka zanimala ta njegova istraživanja vezana za matematičke forme u muzici i čuveni Fibonačijev niz.
„Danas džezeri predstavljaju onaj viši intelektualni sloj umetničke elite, koji ozbiljne stvari u književnosti, matematici, filmu i raznim oblastima mnogo više zanimaju nego pikanje lopte, mada i toga ima — recimo Zavinul je veliki fan Crvene zvezde. Džezeri su, prosto — raznovrsni“, zaključio je Pantić.
