Iskustvo nas uči da se krize na Balkanu nikada ne dešavaju slučajno, da iza svake postoji scenario odobren negde daleko, kao i da su uzročno-posledično povezane.
Zbog toga, ne ulazeći u teorije zavere, ne možemo da se otmemo utisku da se i događaj u Kosovskoj Mitrovici, kada su kosovski specijalci brutalno upali u zgradu gde su se okupili srpski politički prvaci, prebili ih i uhapsili šefa kancelarije za KiM Vlade Srbije Marka Đurića, „poklopio“ sa određenim krupnim događajima vezanim za odnose u svetu.
Srbija već dugo trpi pritiske zbog stava o vojnoj neutralnosti, kao i zbog odbijanja da se priključi antiruskoj histeriji, koja, zbog britanskih optužbi da je Rusija umešana u aferu „Skripalj“, poprima sve veće razmere.
I srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić potvrdio je da Srbija trpi pritiske sa Zapada da se priključi osudi Rusije, a još od ranije poznat je srpski stav prema sankcijama koje je Zapad nametnuo Rusiji.
Nije li u tom smislu ono što se dogodilo u Kosovskoj Mitrovici neka vrsta pokazne vežbe, koju je Zapad organizovao kako bi pokazao Srbiji ko je gazda na Balkanu? I da tu za Rusiju nema mesta…
Analitičar beogradskog Instituta za evropske studije Stevan Gajić ocenjuje da je događaj u Kosovskoj Mitrovici značajan incident. Rukovodstvo kosovskih Albanaca nikada nije samostalno delovalo, ni u slučaju pogroma iz 1999. i 2004, kao ni sada, kaže Gajić.
Prema njegovom mišljenju, suočavamo se sa prvim posledicama nedavne posete američkog zvaničnika Vesa Mičela, koji je, kaže Gajić, i u Beogradu i u Prištini otvoreno rekao da će SAD podržati prerastanje kosovskih odbrambenih snaga u vojsku Kosova.
„U tom smislu, i ovo što se dogodilo na Kosovu može da se tumači da je povezano sa slučajem ’Skripalj‘. Ali, u suštini, na Balkanu se vodi jedna vrsta posrednog, ili na engleskom „proksi“ rata između političkog Zapada i Rusije. Što pre Srbija to shvati i što pre shvati na kojoj se strani nalazi, a ne nalazi se sigurno na strani Zapada, ona će tim pre moći da se pripremi za dugačak period koji je već nastupio“, kaže Gajić.
Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici Dejan Mirović ne bi sveo vezu događaja u Kosovskoj Mitrovici samo na slučaj „Skripalj“.
Pritisak na Srbiju da dejure prizna nezavisnost Kosova povezan je, prema njegovim rečima, sa pokušajima da se prisustvo Rusije u Srbiji svede na nulu.
„Mislim da Zapad u ovoj rusofobičnoj histeriji, koja je doživela kulminaciju sa bizarnim slučajem ’Skripalj‘, žuri da otera Ruse iz Srbije i da Kosovo uđe u Ujedinjene nacije. Zašto je to tako, mogu samo da nagađam, verovatno zato što je Rusija sve jača i jača, ali histerija je neverovatna, potpuno neočekivana u takvim razmerama. Iako sam dosta pisao o rusofobiji, ovo je za mene na ivici apsurdnog“, kaže Mirović.
Slučaj Skripalj i događaj u Kosovskoj Mitrovici mogu da se dovedu u vezu, kaže Jelena Vukoičić sa beogradskog fakulteta političkih nauka, iako se događaj u Kosovskoj Mitrovici ne može isključivo objasniti odbijanjem Srbije da osudi Rusiju i da protera ruske diplomate.
„Kada znamo, a znamo, da je američki cilj da u potpunosti eliminiše ruski uticaj, onda iz toga proizilazi koliko njima smeta to što jedino Srbija i Republika Srpska, ne samo na Balkanu, nego i u Evropi, održavaju dobre odnose sa Rusijom. Njima je to trn u oku, i svakako bi bili izuzetno srećni da neutrališu uticaj Rusije. Drugim rečima, da u potpunosti promene spoljnu politiku koju vode Srbija i Republika Srpska. Svi pritisci kojima smo neko vreme izloženi, između ostalog, mogu delimično da se objasne i našim odnosom sa Rusijom“, objašnjava Vukoičićeva.
Već je poznato kakva je američka politika prema Kosovu, da je to njihov projekat, da se na Kosovu nalazi velika američka vojna baza, da su iz više razloga odabrali kosovske Albance za svoje glavne saveznike u ovom delu Evrope, tako da incident u Kosovskoj Mitrovici, iza koga ne stoje samo kosovski Albanci, već i Zapad, kaže ona, delimično može da se objasni i američkom nestrpljivošću da Kosovo što pre postane članica Ujedinjenih nacija.
„Svakako, u čitavu tu slagalicu moramo da uvrstimo i antirusku histeriju, koja je sve intenzivnija i koja poprima ogromne razmere i niko ne zna kako će se završiti. Srbija kao mala i relativno slaba zemlja, koja je okružena NATO državama, a koja želi da zadrži svoju spoljnu politiku i dobre odnose sa Rusijom, u ovom trenutku nalazi se u izuzetno osetljivoj, izuzetno teškoj poziciji i pod ogromnim američkim pritiskom koji je svakako veći nego što bi bio da smo se stavili, zajedno sa svim drugim zemljama u okruženju i Evropi, u potpunosti na stranu Zapada, a protiv naših tradicionalnih saveznika i prijatelja Rusa“, kaže Vukoičićeva.
Dovođenje u vezu afere „Skripalj“ i događaja u Kosovskoj Mitrovici, za Konstantina Nikiforova, direktora Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, zalazi u oblast nagađanja.
„Teško mi je da ocenim da li je afera ’Skripalj‘ u vezi sa zaoštravanjem situacije na KiM. Mi se bavimo onim što se već desilo, a ne predviđanjima. Kosovo je nemiran region, setimo se samo da je pre nekoliko meseci ubijen Oliver Ivanović. Osim tog ubistva, na Kosovu stalno vri, nažalost. Da li su oni tamo pripremili nekakve kombinacije u smislu — ako se desi ovo, mi ćemo reagovati ovako… To ne znam. Iskreno govoreći, ne mislim da su ova dva slučaja povezana. Jedino što sigurno možemo reći je da na KiM nije stabilno, bez obzira na sve u šta pokušava da nas ubedi međunarodna zajednica poput ’vodi se dijalog‘, ’sve ide u ispravnom smeru‘“, kaže Nikiforov.
Zbog toga što nema podataka, ne može se između afere Skripalj i događaja u Kosovskoj Mitrovici izvući direktna veza, kaže Jelena Guskova, rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.
Međutim, situacija u svetu vezana za nametanje sankcija Rusiji i pritiska zbog toga na Srbiju može da poveže ta dva događaja, kaže ona.
„Srbija je postavljena pred crvenu liniju — priznati nezavisnost Kosova, uvesti sankcije protiv Rusije i stati na široko otvoreni put prema NATO-u. A Rusija se nalazi u takvoj situaciji da bilo koji mali povod može da podigne galamu među evropskim zemljama i proširenje sankcija. U tom smislu, i spoljna politika Rusije i spoljna politika Srbije treba da rade u sopstvenom interesu“, kaže Guskova.
Došlo je vreme provere, dodaje Guskova, kada će se videti radi li srpska spoljna politika u interesu njenih građana, ali i Srba na KiM.
