„Mama, ostao sam bez kredita, uplati novac na ovaj broj, to je telefon mog druga“, jedna je od SMS-zamki u koju upada hiljade ljudi.
Postoji više shema telefonske prevare. Prevaranti pozivaju potencijalne žrtve igrajući na sreću. Tokom razgovora već postaje jasno da li će se žrtva upecati ili ne. Po pravilu, prevaranti su dobri psiholozi i brzo nalaze slabu tačku kod svog sagovornika. Ukoliko samo jedan od 10 poziva bude „uspešan“, prevarant će smatrati da je napravio „dobar posao“.
Najčešće oni traže da se novac prebaci, jer je navodno neko od rođaka žrtve u nevolji — imao je saobraćajku, nalazi se u bolnici ili policiji. U mnogim slučajevima, kada ljudi poveruju, oni zaista i prebacuju novac na račun prevaranta.
Međutim, takve slučajeve prevare teško je istražiti, jer se žrtve često nalaze u najrazličitijim delovima zemlje, velike Rusije. Osim toga, prevaranta je teško otkriti, jer su kartice za mobilne telefone, po pravilu, registrovane na druga lica — ruski zakon zabranjuje osuđenicima da imaju mobilnu komunikaciju.
Da bi se stalo na put ovakvim prevarama, ruski deputati predlažu veće novčane kazne za prevarante — od 100.000 do 300.000 rubalja, što je od oko 1.300 do 3.900 evra, a za ponovljeni prekršaj kaznu od tri godine zatvora.
Policijski stručnjaci, s druge strane, kažu da je „seča žica“ najefikasniji način borbe protiv telefonskih prevara iz zatvora. Oni predlažu da se mobilnim operaterima uvede zabrana na pružanje usluga na teritoriji kaznene ustanove.
„Danas postoji veliki problem, jer se mnogi zatvorenici bave telefonskim prevarama. Oni su iskusni psiholozi, koji telefoniraju ljudima i predstavljaju se kao policajci. U stanju su da iznude novac za rešavanje problema u koji su navodno upali bliski ljudi njihovog sagovornika. Jedno od rešenja za ovaj problem su izmene i dopune krivičnog zakona“, kaže zamenik predsednika Državne dume za bezbednost i borbu protiv korupcije Aleksandar Hinstejn.
On takođe smatra da bi trebalo pooštriti kazne i za unošenje zabranjenih predmeta, u ovom slučaju mobilnih telefona, u zatvore. Trenutno je ta kazna minimalna i iznosi svega 3.000 do 5.000 rubalja (od 40 do 65 evra).
Zatvorenicima telefone doturaju članovi porodice i prijatelji — u pošiljkama sa odećom i hranom ili ih prebacuju preko zatvorske ograde i zida, uz pomoć strela, helikoptera na daljinsko upravljanje ili čak životinja. Ilegalno ih unose i posetioci zatvora, čak i advokati, skrivajući ih ispod odeće.
Klasični načini sprečavanja ilegalnog unošenja mobilnih telefona u zatvore nisu efikasni, priznaje policija, a ponekad i zaposleni u kaznenim ustanovama podlegnu iskušenjima.
„Što ih mi više oduzimamo, to više raste cena dostave mobilnih aparata na teritoriju kaznene ustanove. Kada cena dostigne nivo mesečne plate zaposlenih, oni često ne mogu da odole iskušenjima“, priznaje Anatolij Rudij, zamenik direktora Federalne službe za izvršenje kazni zatvora.
Godišnje se u ruskim zatvorima zatvorenicima oduzme desetine hiljada mobilnih aparata — zvanični podaci govore o cifri od čak 44.000 telefona.
Prema podacima policije, samo prošle godine u Rusiji je izvršeno 38.114 telefonskih prevara, od kojih je 1.238 izvršeno iz zatvora.
Broj telefonskih prevara u Moskvi je u poslednje tri godine porastao čak tri puta. U Ruskoj prestonici je 2015. godine izvršeno skoro 20.000 telefonskih prevara.
Ovo, međutim, nije problem sa kojim se suočava samo Rusija — međunarodna statistika pokazuje da mobilni operateri i njihovi korisnici od telefonskih prevara godišnje gube oko 10-40 milijardi dolara. Tačnu brojku je nemoguće utvrditi, zato što operateri o svojim gubicima nerado govore, a njihovi pretplatnici vrlo često i ne prijavljuju policiji da su bili žrtve prevare.
Sa problemom telefonskih prevara suočavaju se mnoge zemlje u svetu, uključujući i Srbiju. U Sjedinjenim Državama su, na primer, zatvorenici uz pomoć mobilnih telefona čak organizovali i masovne nerede i zatvorski bunt. Jedan od američkih eksperata za bezbednost je telefon nazvao „najopasnijim oružjem u zatvoru“.
